Izvor: Politika, 06.Maj.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tirnanić: Belgrade underground
Beograd je definitivno postao velegrad kada je u njega stigao andergraund (engl. Underground). Pod andergraundom se u svetu podrazumeva svašta, pa i podzemna železnica. Pošto se u Beogradu pod podzemnom železnicom podrazumeva klozet kod Narodnog pozorišta, za andergraund je moralo biti izmišljeno nešto drugo. Izmišljeni su podzemni pešaci. Oterani s ulica u cilju napretka, pešaci su, suprotno očekivanju gradskih otaca i njihovih inženjera ljudskih duša, zadržali taj loš običaj da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napuštaju podzemlje iz tako banalnih razloga, kao što su cigarete, pišanje ili deset s lukom. Balkanska posla. Ovoj anarhiji se nekako moralo stati na put, te su u andergraundu omrknule svakojake prodavnice, kafane, menjačnice, a izgrađen je čak i jedan javni nužnik koji je, priča se, znatno pomogao razvoju „dečačkog pokreta”, za kojim smo kao veliki grad dugo osećali nasušnu potrebu. Više ništa nije stajalo na putu velelepnom prosperitetu Beograda, naročito ne nepažljivi pešaci koji, omamljeni mrakom, izlaze na ulice i padaju pod točkove automobila raznih državnih delegacija. Zahvalna gradska uprava otvorila im je zato dragstor.
Dragstor je izvorna srpska reč, kao burek ili aeroplan, ali su joj Ameri izmenili smisao i pod njom podrazumevaju apoteku. Tamo apoteke rade non-stop tokom celog dana i prodaju kafu, pa pošto je kafa otrov ili tako nešto, reč dragstor se vratila u naš jezik da označi radnju koja će podzemne, andergraund-pešake drogirati potrošačkom civilizacijom duplo non-stop, to jest preko celog dana i tokom čitave noći. Izgrađen u srcu grada, na uglu Nušićeve i Ulice Moše Pijade, prvi naš dragstor bio je zaista čudo neviđeno u svetskim relacijama: čovek uopšte nije imao potrebu da iz njega izlazi. Hranio bi se supicom iz automata, na istom mestu kupovao cveće devojci, onda pijančio do zore u bifeu koji je bio ukrašen znacima zodijaka, a tu su ga odmah, nadohvat ruke, čekali čisto rublje i nova košulja.
Čovek je, međutim, nesavršen. Ispostavilo se da oni koji cele noći piju, pokušavajući da otkriju sudbinu u znacima zodijaka, nemaju volju da zorom menjaju košulje. Dobro, ništa lakše, ukinuli smo košulje. Ali, avaj, slabo menjanje košulja i nestanak čak i teoretske mogućnosti da se to povremeno učini sa gaćama, doveli su do toga da ljubavni sastanci u dragstoru postanu vanredno retki. Dobro, ukinućemo cveće i tu postaviti automat za pečenje pilića: kad se pije, nek’se i mezi. Ne lezi vraže: bife sa znacima zodijaka bio je tesan za beogradske mogućnosti i sve je više bilo onih koji su natezali direktno iz flaše ispred njegovih vrata. To ga je finansijski uništilo. Dobro, ukidamo bife i uvodimo cigarete. Jebeš cigarete bez rakije. Dobro, alkohol će se ubuduće prodavati u centru dragstora i moći će da se nabavi bez obzira na kojoj se strani nalazili, a najbolje je da se stalno krećete jer to i milicija najviše voli. Uzmete prvo supicu iz automata, onda pola kile panje i deset deka salame i, najzad, nešto bez filtera.
Taman se, dakle, stvar nekako sredila, kad naiđoše rovci i poremetiše sistem. Kakvi rovci?! Pa piše vam u svakom rečniku: rovac – narkoman koji se drogira u dragstoru. Dobro, bre, šta sada da ukinemo? Ništa. Uvedite novu smenu milicije i gramofonske ploče da se deca zabavljaju. Došlo je, međutim, do oštrog sukoba dva pogleda na svet i pijanci su demonstrativno napustili dragstor iako im je gradonačelnik obećao da će se lično založiti za njihovu stvar. Ali, ne, imamo i mi ponosa, nego kako. Jedan njihov izvidnik u spoljni svet javio je epohalne novosti – ljudi se ponovo kreću ulicama, a na Terazijama pukla glavna vodovodna cev pa je maskirali česmom. Milicija je, nešto kasnije, rasterala rovce, preostalima popisala adrese da im se javi čestitkom o prazniku i – eto kako je dragstor došao do ivice i marice finansijske propasti, a jedna velika ideja o Beogradu kao svetskoj metropoli pretrpela neuspeh, u čemu – svakako – treba videti delovanje neprijateljskih snaga, istih onih koje smo inače već davno porazili. Dragstor radi i dan-danas, ali ništa od njegove pređašnje slave.
Arheološka ekipa koja se nedavno tamo spustila izveštava kako u dragstoru nema više sjaja i raskoši, a čak je, kažu, i malo slonče igračka za podzemnu decu riknulo, što dokazuje da je za slonove dragstor pogibeljan isto koliko i beogradski zoološki vrt. Nekadašnja firma bez ključeva udara katanac u devet (ploče, lonci, šerpe i ostale hitne potrepštine), pa u deset (cigarete), onda u jedanaest (alkohol). Jedino ostaje da radi prostorija sa finom plastikom u obliku hrane. Neko je uvek gladan. Među tim gladnima susretao sam mnoge parove koji se kriju, mnoge koji su taman hteli da naruče „Đovanin but” u ekskluzivnom „Terazijskom prolazu” kad ono fajront, mnoge organizatore loših žurki koji se uvek zeznu oko džebane i, kao krunu svega, jednog pisca koji mi je svaki put uvaljivao istu žvaku da se zatvorio u kuću i samo piše, piše, pa, eto, posle deset dana rada na knjizi, iznenada oseti ogromnu biološku glad koja ga dovede u dragstor.
Tu knjigu nisam nikada pročitao, ali sam izvesno vreme hodao kroz noć, sve dalje od dragstora koji je, kada ga poslednji put ugledah iz daljine, ličio na spomenik vremenima koja prolaze zajedno sa našim iluzijama o veličini, iluzijama koje su otišle tako daleko da se ništa više nije moglo vratiti na svoje mesto.
-----------------------------------------------------------
Bedeker kroz nostalgiju
Beogradska izdavačka kuća „Dereta” (www.dereta.rs) nedavno je objavila novo izdanje knjige „Beograd za početnike” Bogdana Tirnanića (1941–2009). „Politika” će u nedeljnim brojevima objaviti seriju eseja iz ovog svojevrsnog vodiča kroz sentimentalnu istoriju Beograda poznatog novinara koji je pisao i za naš list.
Bogdan Tirnanić
objavljeno: 06.05.2012
