Izvor: Danas, 15.Jun.2015, 21:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tijanin tata
Nezamisliv je pakao kroz koji prolazi Igor Jurić od noći 25. jula prošle godine kada je njegovoj 15. godišnjoj ćerki Tijani svirepo oduzet život. Teško je i zamisliti užas u kome treba predstavljati svoje dete tokom svih mučnih pojedinosti istrage i suđenja. Stravično je i pomisliti kako uz to izgleda izložiti se tabloidnoj predatorskoj medijskoj mašini, podešenoj da banalizuje ljudsku tragediju do potpunog nehumanog besmisla.
Verovatno ništa manje nije brutalan ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prolazak kroz pravosudne procedure. A, ipak, kako je prvog dana stao pred kamere i založio se za svoje ubijeno dete na civilizovan, miran i nadasve herojski način, pred licem javnosti cele Srbije, Igor Jurić je tako i do jučerašnjeg izricanja sudske presude, ostao čovek i u najvećem zlu. I to u društvu kakvo je srpsko, u kome ubrzano propadaju sve vrednosti, i u kome je otvoreno zavladao kanibalistički princip po kome je jakima sve dozvoljeno, moral je običan nepotreban teret u levijatanskom nadmetanju moćnih, dok je da delu pokolj nevinih i nedužnih. Primer Igora Jurića je usled te bolne usamljenosti i vođenja paklene borbe time značajniji. Jer, njegove ćerke nema i ništa je ne može vratiti. Ali, jedino što je još u civilizovanoj ljudskoj zajednici moguće učiniti, Tijanin tata je uradio - interesovanje za strašan zločin usmeravao je u jedinom mogućem pozitivnom pravcu - da uspomena na njegovu Tijanu pomogne u sprečavanju zločina nad decom.
Ne zazivajući kosmičku pravdu, osvetu, krv, i ostala našem mentalitetu podobna naricanja i proklinjanja koja možda trenutno olakšavaju podnošenje tragedije, ali dalje samo indukuju negativnost i nihilizam.
"Iskreno se nadam i moliću se bogu da se ovo više nikada ne dogodi, da više niko ne doživi ovakvu bol i da nikada više nijedan zločinački um ne pomisli da uradi ovako nešto jer, evo, može bar da zaključi kakva će biti kazna", rekao je Igor Jurić, nakon izricanja maksimalne kazne počiniocu zločina nad njegovim detetom. I smogao snage da se zahvali na podršci građanima, kao što se ranije zahvalio i novinarima koji su korektno izveštavali i institucijama i ljudima koji su pomogli u nastajanju "Tijaninog zakona", po kome policijska potraga za nestalim detetom treba da počne odmah. Kao i onima koji podržavaju "Fondaciju Tijane Jurić", čiji je jedini cilj borba protiv nasilja nad decom.
Subotičanin Igor Jurić (42) bio je golman Spartaka, a potom godinu dana trener golmana švajcarskog Ciriha i pet godina belgijskog Brisela. I javnost u Srbiji mu duguje solidarnost, zato što je hrabro zastupajući svoje nastradalo dete, zastupao pravo svakog deteta da živi.
