Izvor: Politika, 16.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihovanje monaha Crne reke
Bogomolja, priljubljena uz liticu Mokre gore, nikada nije rušena za sedam vekova
Crna reka kod Kosovske Mitrovice – Na tromeđi Kosovske Mitrovice, Novog Pazara i Rožaja, na delu kosovskometohijske i srbijanske teritorije, na četiri i po kilometra od jezera Gazivode, smestila se, evo već sedam vekova, bogomolja. Manastir Svetih arhangela Mihaila i Gavrila – Crna reka.
Priljubljena uz surovu liticu leve obale rečnog korita Crne reke, iznad koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se uzdižu planinski grebeni Mokre gore, jedinstvena je arhitektonska celina, ne samo kod nas, već kako kažu i u svetu. Kroz vekove nikada nije rušen pa je sačuvao svoj prvobitni arhitektonski oblik, a pretpostavlja se da Crna reka potiče iz 13. veka, kada je prvo sagrađena omanja crkva u pećini iznad same reke koja oko pola kilometra iznad ponire, da bi ponovo bučni tok nastavila 500 metara ispod manastira.
Do manastira se stiže malo dorađenim makadamskim putem, na sat i po od Ribarića, ali to ne smeta brojnim hodočasnicima da pohode svetinju u kojoj se nalaze mošti svetog Petra Koriškog, srpskog podvižnika iz 13. veka, koji se podvizavao u selu Korišu nadomak Prizrena, a njegovo telo je ovde preneto u 16. veku, zbog skrovitosti. Tu, pored moštiju Petra Čudotvorca, traži se olakšanje za mnoge nevolje, a Crna reka je jedno od tri kultna isceliteljska mesta Srpske pravoslavne crkve.
Apsolutni mir
Manastir koji datira od pre Kosovskog boja, kako za naš list priča otac Nikolaj, oduvek je bio stecište ne samo duhovne obnove. Zahvaljujući vladici raško-prizrenskom Artemiju, koji je ovde došao 1979. godine, manastir je posle skoro tri veka ponovo oživeo, a u njemu su svoje prve monaške dane u najvećoj duhovnoj školi proveli osim njega i vladika timočki Justin, Sava Janjić iz Visokih Dečana, otac Petar (Ulemek) iz Đurđevih stupova i mnogi drugi koji sada na svim kontinentima šire pravoslavlje.
Iako smo po ko zna koji put u Crnoj reci, ne možemo da se odupremo surovosti prirodnog ambijenta, čistom vazduhu i hladnoj vodi ispod, kako reče otac Nikolaj, bukovih žila, apsolutnom miru. Ulazimo preko malog drvenog mosta u manastir od četiri sprata. Nekada je na prvom bila tzv. bolnica, za isceljenje pored moštiju Petra Koriškog, na drugom su kelije i hodnik, koji vodi do crkve i izvora Svetog Mihaila koji ima isceliteljsku moć, a na četvrtom spratu, tu u toj bogomolji, na samoj litici je nekadašnja monaška trpezarija i kuhinja, koje se sada nalaze s druge strane mosta.
Oduvek je manastir Crna reka bio muški manastir, a sada u njemu ima oko 30 monaha i iskušenika. Od pre dve godine, na kilometar i po od manastira, kazuje otac Nikolaj, otvorene su i tri isposnice, a to su jedina mesta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi za isposničko tihovanje, posle Hilandara i Studenice. Sagrađene su dve isposnice, priča starešina manastira, na Velikoj livadi a jedna „na tupom kršu” u kojoj boravi otac Arsenije. Silaze u manastir jednom mesečno, a gore u isposnicama služi im se sveta liturgija.
Duhovna obnova
– Surovi su uslovi gore za život, ali svaki dan je nova borba i novo iskustvo – veli otac Nikolaj, dok ka manastiru pristiže reka ljudi, da u ovoj duhovnoj školi nađu mir i isceljenje pored moštiju Petra Koriškog.
Ovde se pravi sabor, na Petrovdan, 12. jula, kada dolaze ljudi iz celog sveta. Dolaze pravoslavci, i muslimani, da nađu bogougodni mir i lek za svoju nevolju. Stalno se gradi, a, kako čusmo, manastir živi od prodaje voštanih sveća, koje sami monasi prave nedaleko od manastira. Tu u dvorištu gradi se nova zgrada koju zidaju uglavnom monasi, među kojima ima lekara, arhitekata, profesora, ali i zanatlija. Pitamo ih treba li novčana pomoć, jer objekat je veličine 20 puta osam metara. Odgovaraju da pomoć ne traže, ali ljudi dobre volje donose građevinski materijal, a nude se i da ovde sami rade bez ikakve nadoknade. Pre četiri godine, od svojih 20 hektara, koliko zemlje imaju, crnorečki monasi su poklonili imanje na kojem je izgrađen Centar za lečenje bolesti zavisnosti.
Kako reče otac Nikolaj, misija crkve je da se ljudi duhovno obnavljaju i leče, da se pravoslavljem i verom vraćaju u normalan život. Tog vrelog avgustovskog dana, u porti crnorečkog manastira, ćutke i bez ikakvog pogovora pomagali su monaštvu mladići koji spas od droge traže tu, u Centru, na samo pola kilometra od svetinje, gde su mnogi, bez obzira na veru, našli isceljenje.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 17/08/2008]
