Izvor: Politika, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Tezga" na 50 mesta
Najveći broj konkurenata naveli su Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski, Pravni i Mašinski fakultet
Lista konkurentskih visokoškolskih ustanova, usvojena na prvoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu, poprilično je dugačka, a najveći broj konkurenata naveli su Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski, Pravni i Mašinski fakultet.
Dok je FON naveo 46 konkurentskih, isključivo privatnih, fakulteta, neke visokoškolske ustanove konkurencijom su proglasile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i državne fakultete drugih univerziteta, ali i više škole.
Profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović, dekan Fakulteta organizacionih nauka, kaže da će redovni profesori beogradskih fakulteta morati da imaju veoma jake argumente da bi dobili odobrenje za "izlet" do druge visokoškolske ustanove. Ona kaže da će profesori FON-a veoma teško dobiti dopuštenje za rad na drugom fakultetu.
– Većina privatnih univerziteta i fakulteta ima smerove za informatiku i menadžment, pa zato imamo najdužu listu. Nismo želeli da navodimo državne fakultete, jer smatramo da ne bi trebalo preterivati – objašnjava dr Žarkić-Joksimović.
Nasuprot njima, rukovodioci Mašinskog fakulteta na listu konkurenata stavili su sve privatne i državne fakultete, kao i više škole koje imaju slične nastavne planove i programe.
– Nismo želeli da pravimo razliku između privatnih i državnih škola, jer sve smatramo konkurencijom. Primenom novog pravilnika zavešće se red u ovu oblast i tačno će se znati koji profesor gde radi. Ukoliko je neki fakultet zainteresovan da angažuje nekog našeg profesora, potpisaćemo ugovor sa njim i znaće se tačno koliko to košta. Deo novca će biti uplaćen fakultetu, a deo profesoru – ističe profesor dr Miloš Nedeljković, dekan beogradskog Mašinskog fakulteta, i dodaje da će ova zabrana najviše pogoditi pravnike, ekonomiste ili stručnjake iz oblasti menadžmenta.
Profesor dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta, ističe da profesori sa tog fakulteta nisu držali predavanja na privatnim školama, jer je to već tri-četiri godine strogo zabranjeno posebnim fakultetskim aktom. Na spisku konkurenata ove ustanove je oko 40 visokoškolskih ustanova.
– Na listi smo naveli uglavnom privatne škole, ali i ekonomske fakultete univerziteta u Kragujevcu i Nišu. Ipak, to ne znači da uopšte nećemo sarađivati s njima – smatra dekan Backović.
Elektrotehnički fakultet je jedan od malobrojnih čiji rukovodioci smatraju da ova visokoškolska ustanova – nema konkurenciju.
– Kada je usvajan pravilnik, osnovna ideja Univerziteta bila je da se zabrani "tezgarenje" predavača. Nije u redu da redovni profesor državnog fakulteta drži predavanja iz pet, šest predmeta na privatnoj visokoškolskoj ustanovi. Ipak, smatram da bi trebalo da postoji saradnja između državnih i privatnih škola. Uvek bi trebalo da postoji "zdrava" konkurencija – objašnjava dekan dr Branko Kovačević, inače kandidat za rektora BU.
Ovaj profesor dodaje da on odlično sarađuje sa elektrotehničkim fakultetima sa ostalih univerziteta, ne smatra ih konkurencijom i želi tu saradnju da poboljša.
Iako fakulteti Beogradskog univerziteta ne mogu da budu jedni drugima konkurencija, profesor dr Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na sednici Saveta se, kako kaže, našalio da će na svoju listu dodati i Fakultet političkih nauka na kojem postoji odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad. Ipak, nije želeo da komentariše ovu izjavu, kao ni predstavnici Fakulteta političkih nauka. Za sada se na listi Fakulteta za specijalnu edukaciju nalazi Učiteljski fakultet iz Sombora.
– Zbog nedostatka stručnog kadara privatni i državni fakulteti pokušavaju da "kupe" kadar sa beogradskih fakulteta. Ovakvo ponašanje je štetilo studentima kojima profesori nisu bili dovoljno na raspolaganju. Zato je Univerzitet konačno rešio da uvede red u ovu oblast – rekao je dr Radovanović.
U nedavno usvojenom pravilniku o davanju saglasnosti za rad nastavnika na drugim visokoškolskim ustanovama piše da pre angažovanja profesora na konkurentskom fakultetu nastavno-naučno veće njegove matične kuće sklapa ugovor sa konkurentskom ustanovom. Ovaj ugovor se podnosi na potpis rektoru.
--------------------------------------------------------------------------
U proseku 500 evra mesečno
Cena tezgarenja, naravno, spada u domen poslovne tajne, ali se nezvanično govori o cifri od oko 30 evra po času. Ovaj iznos, naravno, zavisi od titule i renomea predavača. Ukoliko profesor nedeljno ima četiri časa, on dakle može, van plate koju prima u matičnoj ustanovi, da zaradi još oko 500 evra.
Jelena Kisin
[objavljeno: 30.11.2006.]
