Izvor: Politika, 19.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teslina straža u Botunji pod Kopaonikom
Bibliografija sa oko 12.000 odrednica, autora Milovana Matića, biće okosnica multimedijalnog projekta Teslapedija koji izrasta pod okriljem Muzeja „Nikola Tesla”
Botunja – Seoce Botunja u Rasinskom okrugu, okruženo masivom Kopaonika i dolinom Aleksandrovačke Župe, pravi je vidikovac s koga puca pogled na veliki deo Srbije. Planine, brda i doline neodoljivo podsećaju na krajolike Tesline rodne Like.
Vinova loza i crveno vino, možda i neko od onih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojima je uživao Tesla, čak i smokva, okružuju imanje Milovana Matića koji je ovde u Botunji, na dedovini, opremio ne samo istraživačku laboratoriju nego i stražarnicu iz koje se Tesla i njegovo delo izgleda vide obuhvatnije i jasnije.
Svedoci smo da se ovde oblikuje fascinantni projekat Teslapedija, u čijem je stvaranju Muzej „Nikola Tesla” pravog saradnika našao baš u Matiću, čoveku koji dve decenije pasionirano piše „Bibliografiju Nikole Tesle (1856–2008)”.
Suvi jezik biografije: naš domaćin je rođen 1963, završio je Matematičku gimnazijui studirao teorijsku fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetuu Beogradu, Teslom je opčinjen od svoje 13. godine. Njegova prva knjiga „Teslino proročanstvo” iz 1989. objavljena je do sada u više od deset izdanja, napisao je i druge knjige,studije i feljtone(stotinak bibliografskih jedinica). Bio jestručni saradnik na snimanju naučno-dokumentarne TV serije „Nikola Tesla” TV Beograd 1990, kada je i upoznao Vladimira Jelenkovića, tada urednika naučnog programa RTB, a danas direktora Muzeja „Nikola Tesla”.
Matićje sarađivao i na postavciizložbeposvećene NikoliTesli u Galeriji SANU 1993. godine.
O projektu Teslapedije, tokom puta na jug Srbije, u glavnim crtama nas obaveštavaju Mladen Vujović, pomoćnik direktora Muzeja „Nikola Tesla”, i sistem inženjer u ovom muzeju, Aleksandar Đokić. Njegova softverska rešenja će omogućiti da podaci iz Matićeve „Bibliografije” budu pretočeni u formu podobnu za onlajn korišćenje, kada startuje Teslapedija.
Uz savetodavnu pomoć uglednih domaćih stručnjaka, Matić je dograđivao „Bibliografiju” koja sada ima strukturu zasnovanu na najvišim standardima za ovu vrstu dela.
Bibliografija serijskih i monografskih publikacija uređena je hronološki, po godinama, a unutar godine po datumu izdavanja. Posle 2006. odrednice su grupisane i po mesecima, a posebnim celinama obuhvaćena je i građa o nedatiranim jedinicama, elektronskimizdanjima, rok-grupi„Tesla”, filmovima, televizijskim emisijama, dramama, doktorskim, magistarskim i diplomskimradovima, simpozijumima, kongresima i naučnimskupovima posvećenim Tesli, enciklopedijskim i leksikonskim odrednicama.
Svemu treba dodati bibliografije Nikole Tesle i ostale bibliografije, kao i feljtone o geniju iz Smiljana.
U „Bibliografiji” su definisani registri i indeksi, pretraživanje će biti jednostavno jer rad sadrži azbučnik,predmetni i autorski registar, registar prevodilaca, fotografa i ilustratora, topografski registar, registar periodike i izdavača.
Pogotovo fascinira ritam u kome se odvija Matićeva saradnja sa Muzejom „Nikola Tesla”. Direktora Vladimira Jelenkovića on je upoznao s radom na „Bibliografiji” koliko juče, početkom 2008, posle čega je Vesna Radojev, bibliotekara Muzeja, otom materijalu dala stručno mišljenje. Matić je izvršio predložene korekcije i krajem oktobra 2008, u elektronskoj i štampanoj formi, Muzeju dostavio redigovani tekst „Bibliografije”.
Ubrzo je pala odluka da bude objavljena u elektronskoj formi, na sajtu Muzeja, kao javna baza podataka, koja će vremenom biti dopunjavana.
Biće to okosnica šireg, multimedijalnog koncepta i projekta Teslapedijekoji će obuhvatiti sve što je na bilo kom mediju ili obliku zabeleženo, a vezano je za Nikolu Teslu.
Ažuriranje Teslapedije biće rigoroznije nego u slučaju Vikipedije, što je razumljivo, jer ćeona biti u vlasništvu Muzeja i kreirana pod njegovim nadzorom.
Naročita poslastica biće isečci iz bogate kolekcije originalnih novinskihnapisa iz lične zaostavštine Nikole Tesle, koji je pasionirano gradio svojevrsnu kulu pres-klipinga.
Iz te nepoznate građe moći će mnogo toga da se zaključi o Teslinom delu, ali i o njegovom odnosu prema medijima, jer je on za života, po nekoj vrsti kultnog obrasca, stvarao svoju novinsku bibliografiju.
Nije da nije, dok smo u Botunji uživali gostoprimstvo Milovana Matića i njegove supruge Lidije, svako od prisutnih na toj Teslinoj stražarnici pod Kopaonikom, u nekom trenutku je rekao da nas Tesla možda gleda i da je zadovoljan radom na njegovoj „Bibliografiji” i projektu Teslapedija.
Slobodan Kljakić
-----------------------------------------------------------
Anderson i Matić
Do sada su objavljene dve Tesline bibliografije u SAD od kojih jedna sadrži 2.000 a druga 3.000 bibliografskih jedinica. Prva je objavljena 1978. a druga 1998. godine. Prva sadrži puno grešaka i nepouzdanosti, a druga, poznata kao Andersonova (autori su Džon Raclaf i Leland Anderson), jeste preciznija, ali je vremenski i prostorno ograničena.
Milovan Matić je do sada u svoju „Bibliografiju” uneo oko 12.000 bibliografskih jedinica, pa je dobrodošlo poređenje sa upravo ovih dana objavljenom vešću da će Matica srpska i Zadužbina Ive Andrića, objaviti Andrićevu bibliografiju sa oko 10.000 jedinica.
Na tom projektu rade timovi, a Matić je radio sam.
[objavljeno: 20/07/2009]
.jpg)
