Izvor: Politika, 20.Maj.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teslin naslednik
Srpski naučnici su obavezni da se u sledećih deset i više godina posvete pomaganju domaćoj privredi, u prvom redu srednjim i malim preduzećima, smatra profesor dr Dejan Ilić, naš najveći savremeni izumitelj
Nijedan drugi nije blizu da dostigne i nadmaši najvećeg izumitelja srpskog roda.
Osim profesora dr Dejana Ilića, koji podjednako uspešno istrajava i u istraživanju, i u pronalazaštvu, i u poslovanju. Uveliko se i danas, posle nekoliko godina, prepričava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ga je poznati nemački list prozvao „papom za baterije”. Zato što je neprikosnoveni otkrivalac nepoznatih postupaka u ovoj obećavajućoj oblasti fizičke hemije, naročito u njihovom smanjivanju i ugrađivanju u „pametne kartice”. Ujedno i rukovodi jednim od najkrupnijih industrijskih poduhvata u Nemačkoj – „Elektromobili 2015”.
Nikola Tesla je za 87 godina (u toku je obeležavanje 70 godina od smrti) uknjižio više od 700 odobrenih i nešto manje neprijavljenih izuma; Dejan Ilić mu se na sredokraći šeste decenije života uveliko primakao (s preko 600 priznatih, od toga 200 čeka na objavljivanje)!
I tu se okončava ili otpočinje svaka sličnost između dvojice stvaralaca našeg porekla. Izazovi se razlikuju jer svako vreme ima svoje običaje, preinačimo li malčice čuvenu starolatinsku izreku.
Za razliku od neprikosnovenog preteče, koji je samo jednom kraće od dan i po (1. juna 1892) posetio srpsku prestonicu, potonji dolazi često, kad god ugrabi slobodan dan u pretrpanom rokovniku, i uvek se rado odazove pozivu iz matice. Kao što će to učiniti u utorak i sredu kada se, pod okriljem Kancelarije za dijasporu, okuplja dvadesetak viđenijih Srba iz rasejanja.
Povod je uobičajen i neuobičajen: pomoći Srbiji da opstane i napreduje u godinama velikih iskušenja, i da svetu, kao u Dositejevoj svečanoj pesmi, pokaže privlačnije i pametnije lice. Svoje viđenje obrazložiće, predviđa se, najvišim državnim zvaničnicima.
Šta će im poručiti?
„Srpski naučnici su obavezni da se u sledećih deset i više godina posvete pomaganju domaćoj privredi, u prvom redu srednjim i malim preduzećima. Upoznao sam dvadesetak-tridesetak koja svoje proizvode i usluge izvoze”, naglašava Dejan Ilić. „Nemačka u kojoj živim i radim od 1981. svoj ekonomski polet, upravo, na takvima zasniva. Tako se uspostavlja znana sprega znanja i kapitala. Ko to ne razume, ne shvata savremena tehnoekonomska zbivanja utemeljena na najnovijim naučnim dostignućima. Zar Srbija nije lane više zaradila od prodaje pameti (softvera) inostranstvu nego od malina?”
Drugim rečima, domaće inovacije za domaće preduzetnike. Na svojevrstan način to je pretočeno u krilaticu „Istraživanja za inovacije” nedavne izložbe srpske nauke na Sajmu tehnike u Beogradu (od 13. do 17. maja), najveće ikada u nas upriličene.
„Naučnici kažu da nema industrije i pitaju za koga da smišljaju tehnološke postupke, proizvode, poboljšanja i tako redom, a preduzetnici uzvraćaju da na fakultetima jedino jure citate (navođenje u časopisima) i dogovaraju se ko će koga pomenuti”, upozorava Dejan Ilić. „Stotinak miliona evra godišnje iz državne blagajne je premalo za veći iskorak napred i previše ako se sameri učinak istraživača u privredi. I to nije nikakav začarani krug: nove ideje rađaju se u glavama, ispituju u laboratorijama, potvrđuju u fabrikama i, na kraju, koriste narodu! Univerzitetski profesori su plaćeni da naučeno pretoče u opipljiva dela, a ne da unedogled prepričavaju teorije.”
Od „Politikinog” sagovornika saznajemo da naša zemlja uvozi brikete za roštilj, a da jednog malog preduzetnika iz Bora koji ih izrađuje od odbačene prašine nadležni uveliko u tome ometaju. Niko se ne obazire na to što čisti okolinu i ušteđuje devize. Hoće li naša deca postati bistrija kad jedu skuplju „milka” čokoladu iz uvoza ili treba potpomoći domaće proizvođače?
Na prvi pogled oštre zamerke on potkrepljuje najsvežijim oporim primerom: „Nedopustivo je u siromašnoj Srbiji utrošiti 20–30 miliona evra na proučavanje nanomaterijala kojim se ne bavi ni toliko zemalja koliko je prstiju na ruci! Doskora maltene niko u nas nije zavirio u sićušni svet čestica od nekoliko milionitih delića milimetra, zato što nije bilo odgovarajućih elektronskih mikroskopa. U Nemačkoj ih je nabavila svaka kompanija. Zašto se mi ne posvetimo izučavanju bezbednosti i da izrađujemo i izvozimo nanoprečistače i nanomaske, pošto svaka ta nevidljiva mrvica materije kada je udahnete izaziva rak pluća?”
U svojstvu predsednika Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost Srbije predložiće profesoru dr Radivoju Mitroviću, državnom sekretaru za nauku, da se hitno osnuje nacionalni savet za tehnološki razvoj po ugledu na slične za nauku i visoko obrazovanje. S najprečim zadatkom: pospešivanje istraživanja kojima će se u najkraćem roku poboljšati „krvna slika” onemoćale srpske privrede.
--------------------------------------------------------------
„Oskar” u Holivudu
Profesor na nekoliko evropskih univerziteta, uključujući beogradski, doktor fizičke hemije, pronalazač i menadžer, jedini je Srbin ovenčan nagradom Međunarodnog udruženja hemičara. Uz pregršt međunarodnih priznanja, novinarima nije promakao holivudski „Oskar” 2009. za tehnička dostignuća.
Dugogodišnji prvi čovek kompanija „Varta” i „ARRI” (i član upravnih odbora još nekoliko) kaže: „Bolji sam inženjer nego hemičar. ”
Stanko Stojiljković
objavljeno: 20.05.2013.
.jpg)
