Izvor: Blic, 26.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Tesla' progutao milione dolara
'Tesla' progutao milione dolara
BEOGRAD - Za gradnju nezavršene akceleratorske instalacije 'Tesla' u Vinči, koja se u Institutu projektuje i gradi od 1981. godine, do danas je, po nekim procenama, potrošeno blizu 30 miliona maraka, a projekat je potpuni naučni i tehnološki promašaj. Eminentni stručnjaci koji su javno i argumentovano ukazivali na ove činjenice progonjeni su širokim spektrom nedozvoljenih sredstava u organizaciji rukovodstva Instituta u Vinči i visokih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvaničnika Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije.
Tri naučnika sa ovog instituta, Filip Vukajlović, Momčilo Tošić i Ilija Terzić, 1993. godine objavili su negativnu recenziju projekta instalcije i vladama Jugoslavije i Srbije predložili da prekinu finansiranje i javno prikažu projekat sa ciljem definisanja šta i kako dalje. Zbog toga su bili šikanirani proganjani, da bi sredinom 1998. godine u disciplinskim postupcima Vukajlović i Tošić bili izbačeni sa Insituta, dok je Terzić otišao sam. Naučno veće za fiziku organizovalo je još četiri nezavisne recenzije koje su takođe bile negativne i uputile zahtev za prekid finansiranja
- Samo zahvaljujući podršci Slobodana Unkovića, tadašnjeg ministra za nauku, i Nikole Šainovića, tadašnjeg predsednika Vlade, finansiranje instalacije je nastavljeno iako je dokazano da sve što je predviđeno kao dobitak predstavlja samo laž i prevaru. Pet godina sam uveravao Vladu i pružao dokaze da je sve što je uloženo pogrešno. Čak i na televiziji su prikazivali da funkcioniše nešto što nikada nije proradilo. Zbog toga sam doživeo užasna šikaniranja, a nas trojica smo zbog istine bili isterani iz Instituta. 'Vinča' je možda bila samo kanal preko kog su trošene velike pare - kaže za 'Blic' Momčilo Tošić.
Da je instalacija ogroman promašaj tvrdi i naučni savetnik Živorad Vuković.
- Da je ona proradila pre 20 godina, još bi imala nekog smisla i svrhe, ali sada nema jer je odavno zastarela i prevaziđena. Druge zemlje odavno su odustale od samostalne gradnje. Niko nema prave podatke o utrošenim sredstvima, a Naučno veće bi trebalo i da raspolaže podacima, ima evidenciju i kontroliše rad. I nije samo to, pa nuklearni reaktor je za sve ove godine dobio samo trećinu neophodnih sredstava, a on je veoma značajan zbog bezbednosti. Na kraju, mogao bi se i pokrenuti i raditi još petnaestak godina - kaže Vuković.
Instalacija je i ogroman ekonomski promašaj, smatra i stručnjak koji je želeo da ostane anoniman.
- Samo od 1989. do 2000. godine uloženo je 16,8 miliona dolara, a kroz 'Vinču' je prostrujala onespokojavajuća vest da se i novi ministar izgleda sprema da nastavi finansiranje ove dve decenijske crne rupe srpske nauke. Da tragedija bude veća, ciklotron ovog tipa, višetruko savremeniji i rentabilniji može se na svetskom tržištu nabaviti za oko pet miliona američkih dolara. Rukovodstvu 'Vinče' je krajem osamdesetih godina poznata švedska firma za proizvodnju ciklotrona 'Scanditronix' nudila da napravi mašinu traženih performansi po sistemu ključ u ruke za 3,5 miliona dolara sa rokom završetka od dvadeset meseci.
Umesto da to prihvate, graditelji još od kraja 1993. godine stalno obećavaju da će za godinu i po dana završiti ciklotron i stalno im za to nedostaje pet miliona dolara. Takva ciklotronska instalacija sa enormnim gubicima koje bi konstantno proizvodila potpuno bi ugušila sve eksperimentalne prirodne nauke u Srbiji. Samo za pogon takve mašine treba izdvojiti preko million dolara godišnje - kaže naš sagovornik.
Graditelji ove instalacije stalno ponavljaju priče o primenama u medicini, nauci, fizici, tehnologiji...
Pre nego što novi ministar donese odluku o daljoj sudbini nedovršene akceleratorske instalacije u Vinči, trebalo bi da ima u vidu činjenicu da su poslednjih godina zatvorene mnogo bolje ciklotronske instalacije u najrazvijenijim zemljama (Kanada, Francuska itd.). Izdvajati ogromna sredstva i usmeravati pedestak naučnika i inženjera da rade na projektu sumnjivih vrednosti, u vremenu u kojem je privredi zemlje potrebna svaka moguća pomoć koju može dobiti da bi uhvatila korak sa svetom i izašla na kompetativno svetsko tržište, nedopustiv je luksuz i nebriga - kaže ovaj stručnjak. S. Stefanović Plećaš: Najveći naučni projekat
Ilija Plećaš, direktor Instituta 'Vinča', smatra sa druge strane da je akceleratorska instalacija najveći naučni projekat u poslednjih deset godina.
- Instalaciju finansira Vlada Srbije i kompletan budžet trebalo bi da bude oko 20 miliona dolara, a do sada je za gradnju utrošeno tri četvrtine ove sume, što u svetskim razmerama nije mnogo novca. Bila bi ogromna šteta napustiti ovaj projekat kada je potrebno još samo pet miliona dolara. Instalacija je i internaionalni projekat za koji su zainteresovane i druge balkanske zemlje. Zaista ga treba završiti, jer je veoma važan. Ne bi trebalo zaboraviti da 'Vinča' nikom ne duguje, već duguju 'Vinči' - kaže Plećaš.
