Izvor: Politika, 16.Maj.2010, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tesla povezao prestonicu i Đetinju

U go­di­ni obe­le­ža­va­nja 110 go­di­na pr­ve hi­dro­cen­tra­le kod nas po­stav­ka u užič­kom Ar­hi­vu o Te­sli da­je va­žne od­go­vo­re

Uži­ce – U ovoj go­di­ni na­vr­ša­va se 11 de­ce­ni­ja od po­čet­ka ra­da sta­re hi­dro­cen­tra­le na re­ci Đe­ti­nji u Uži­cu, pr­ven­ca srp­ske elek­tri­fi­ka­ci­je. To je pr­va hi­dro­e­lek­tra­na na Bal­ka­nu na­pra­vlje­na po prin­ci­pi­ma na­iz­me­nič­nih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stru­ja Ni­ko­le Te­sle, sa­mo če­ti­ri go­di­ne po­sle one na Ni­ja­ga­ri, za­slu­gom pro­fe­so­ra be­o­grad­ske Ve­li­ke ško­le Đor­đa Sta­no­je­vi­ća upo­zna­tog sa Te­sli­nim pro­na­la­sci­ma.

Užič­ka hi­dro­cen­tra­la i sa­da ra­di, nje­ne ori­gi­nal­ne ma­ši­ne još uvek stru­ju pro­iz­vo­de. Po­no­se se Uži­ča­ni ovom ret­ko­šću, pred ko­jom po­sled­njih go­di­na sto­je spo­me­ni­ci Ni­ko­li Te­sli i Đor­đu Sta­no­je­vi­ću.

 A jed­na po­stav­ka, upra­vo otvo­re­na kao pr­va u no­voj mo­der­noj zgra­di Ar­hi­va u Uži­cu, sve­do­či o Te­sli­nom do­pri­no­su na­stan­ku tog pr­ven­ca. O ve­za­ma Be­o­gra­da i Đe­ti­nje, po­sred­no ro­đe­nim u raz­ma­ku od osam po­sled­njih go­di­na 19. ve­ka. Reč je o iz­lo­žbi be­o­grad­skog Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle na­zva­noj „Ni­ko­la Te­sla u Be­o­gra­du 1892. go­di­ne”, auto­ra Bra­ti­sla­va Sto­jilj­ko­vi­ća, ku­sto­sa u tom mu­ze­ju. Po­stav­ci ko­ju po­sled­njih go­di­na mno­gi gle­da­ju po gra­do­vi­ma Sr­bi­je, a ko­ja, evo, za Uži­ča­ne ima po­se­ban zna­čaj.

Is­tra­ži­va­či isto­ri­je pr­ve hi­dro­cen­tra­le pi­šu, na­i­me, o pre­sud­nom uti­ca­ju Đor­đa Sta­no­je­vi­ća da ta elek­tra­na, na­me­nje­na kao ener­get­ski iz­vor za užič­ku Tkač­ku ra­di­o­ni­cu i osve­tlje­nje gra­da, bu­de po­dig­nu­ta 1900. go­di­ne po Te­sli­nim prin­ci­pi­ma, ta­da no­vi­ni u na­u­ci. Ali ma­lo se pa­žnje obra­ća ono­me što je sve­mu pret­ho­di­lo, a to je ključ­na po­se­ta Te­sle Be­o­gra­du i sa­rad­nja Sta­no­je­vi­ća sa pro­sla­vlje­nim na­uč­ni­kom.

– Taj Te­slin je­di­ni do­la­zak u srp­sku pre­sto­ni­cu 1.ju­na 1892. go­di­ne i bo­ra­vak od sve­ga 31 sat, ako je ve­ro­va­ti re­du vo­žnje ta­da­šnje že­le­zni­ce, ustva­ri je bio pre­su­dan za ono što će se de­ša­va­ti u Sr­bi­ji kao jed­noj od pr­vih ze­ma­lja u Evro­pi ko­je su po­če­le elek­tri­fi­ka­ci­ju nje­go­vim na­iz­me­nič­nim stru­ja­ma. Ova hi­dro­cen­tra­la na re­ci Đe­ti­nji pred­sta­vlja pr­ve­nac, a za njom su usle­di­le elek­tra­ne na Buč­jan­ki, Ni­ška hi­dro­cen­tra­la, u Si­će­vač­koj kli­su­ri, Gam­zi­grad­ska i dru­ge. Sr­bi­ja je ta­da bi­la u evrop­skom vr­hu kad je u pi­ta­nju Te­sla i nje­go­vi iz­u­mi, ko­je je on pred­sta­vio Đor­đu Sta­no­je­vi­ću, ro­do­na­čel­ni­ku te elek­tri­fi­ka­ci­je – re­kao je, otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu u užič­kom Ar­hi­vu, Vla­di­mir Je­len­ko­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja Ni­ko­le Te­sle, je­din­stve­ne usta­no­ve u sve­tu.

Na­ša ze­mlja, ina­če, ima tu čast da u ovom mu­ze­ju ču­va ce­lo­kup­nu lič­nu Te­sli­nu za­o­stav­šti­nu, a UNE­SKO je ar­hi­vu slav­nog na­uč­ni­ka 2003. go­di­ne uneo u Re­gi­star pam­će­nja sve­ta, kao ne­pro­ce­nji­vu va­žnost za ljud­sku ci­vi­li­za­ci­ju. U tom re­gi­stru od vred­no­sti iz Sr­bi­je je­di­no se još na­la­zi Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje.

 Autor po­me­nu­te po­stav­ke Bra­ti­slav Sto­jilj­ko­vić ob­ja­šnja­va da je Sta­no­je­vić bio uz Te­slu pri­li­kom po­se­te Be­o­gra­du, gde je na­uč­ni­ku pri­re­đen ve­li­čan­stven do­ček, audi­jen­ci­ja kod kra­lja Alek­san­dra, po­se­ta Na­rod­nom mu­ze­ju, pre­da­va­nje na Ve­li­koj ško­li.

(/slika2)– Te­slin uti­caj na Đor­đa Sta­no­je­vi­ća do­pri­neo je da Sta­no­je­vić 1894. go­di­ne ob­ja­vi knji­gu o stva­ra­la­štvu i pa­ten­ti­ma Ni­ko­le Te­sle, pr­vu na srp­skom je­zi­ku i dru­gu u sve­tu o to­me. To je bio put ka bu­du­ćoj cen­tra­li u Uži­cu i da­ljoj elek­tri­fi­ka­ci­ji Sr­bi­je. Pr­vo se, da­kle, de­sio Te­sla, pa užič­ki pr­ve­nac – su­mi­ra Sto­jilj­ko­vić, do­da­ju­ći da iz­lo­žba u ovom Ar­hi­vu, po­red do­ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja, pred­sta­vlja i dva Te­sli­na pa­ten­ta: mo­del in­duk­ci­o­nog mo­to­ra sa ro­to­rom u ob­li­ku ja­je­ta (''Ko­lum­bo­vo ja­je'') iz 1893. i mo­del spe­ci­fič­ne pum­pe za­sno­van na prin­ci­pu pre­no­sa flu­i­da pu­tem tre­nja iz 1913. go­di­ne.

 I sve to u sa­vre­me­nom zda­nju užič­kog Ar­hi­va, naj­mo­der­ni­je ure­đe­noj ar­hiv­skoj usta­no­vi kod nas, ko­ja je, ka­ko re­če di­rek­tor te usta­no­ve Mi­ro­slav Du­čić, otva­ra­njem ove atrak­tiv­ne po­stav­ke, pr­ve po­što je pre se­dam me­se­ci za­vr­še­na ova zgra­da, zva­nič­no otvo­ri­la i svoj ga­le­rij­ski pro­stor.

Bran­ko Pe­jo­vić

[objavljeno: 17/05/2010]

Nastavak na Politika...