Izvor: Blic, 04.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je odrasle naterati u učionice
Škole za odrasle rade po zastarelim
programima
Da bi zadržala posao spremačice u jednoj beogradskoj školi, N. M. (64) morala pod stare dane da završava osnovnu školu. Trenutno je najstariji učenik Škole za odrasle „Braća Stamenković" u Beogradu.
Beograđanka N. M. je jedna od retkih koji su u sedmoj deceniji odlučili da uzmu knjigu u ruke. Ona se na ovaj korak odlučila samo da bi mogla da ostane na radnom mestu i obezbedi minimum koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << joj je neophodan za penziju.
Statistika kaže da u Srbiji ima 1,2 miliona ljudi sa nezavršenom osnovnom školom. Njih je teško motivisati da ponovo sednu u školske klupe jer postojećih 16 osnovnih škola za odrasle rade po zastarelom planu i programu. Diploma o završenom osnovnom obrazovanju ne menja mnogo u njihovim životima, ne obezbeđuje bolje radno mesto, veću platu... Iskustva su pokazala da se na taj korak odlučuju samo oni kojima je to uslov da dobiju stalno zaposlenje ili da zadrže posao.
– Iako se pojedini krugovi u Ministarstvu prosvete zalažu da ovo bude škola isključivo za školovanje odraslih, za to nemamo uslova. Odrasli obično upisuju školu samo ako je to uslov za stalni posao ili da zadrže trenutni posao. Zbog toga stariji od 18 godina čine samo 10–12 odsto polaznika u našoj školi. Uglavnom su to učenici uzrasta od devet do 17 godina koji su iz nekog razloga ispali iz sistema redovnog školovanja – kaže Milovan Milović, direktor Škole za odrasle „Braća Stamenković". Uglavnom su njihovi polaznici deca iz marginalnih socijalnih grupa koja su napustili redovno školovanje.
Poražavajuća statistika kaže da 24 odsto stanovništva nema završenu ni osnovnu školu, a isto toliko njih ima samo osnovnu školu. To znači da je skoro polovina odraslog stanovništva starijeg od 18 godina funkcionalno nepismena, odnosno nisu u stanju da se snađu u popunjavanju formulara u bankama, opštini.
Po okruzima, to izgleda ovako: u Zlatiborskom okrugu ima 50.000 ljudi sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, u Mačvanskom 81.000 ljudi, dok je u Beogradu više od 100.000 ljudi s nezavršenim obaveznim, osnovnim obrazovanjem.
Miomir Despotović, profesor na Filozofskom fakultetu na katedri za andragogiju, kaže da postojeće škole za odrasle rade po zastarelim programima i da je zbog toga teško motivisati odrasle ljude, koji moraju da rade da bi prehranili porodicu, da sede u klupama četiri godine kako bi dobili samo diplomu osnovnog obrazovanja.
– Škole definitivno moraju da ponude više od toga, moraju da stvore kratke programe obuke koji pojedincu daju životne i stručne veštine. U 11 gradova u Srbiji sproveli smo pilot-projekat u romskoj populaciji koji osim osnovnog obrazovanja podrazumeva i stručnu obuku. Ovakav način obrazovanja pokazao se kao veoma dobar. Takođe, otvoreno je pet centara u srednjim stručnim školama za kurseve kratke obuke. To je program koji finansira EU kao podršku srednjem stručnom obrazovanju odraslih. Ideja je da se i u drugim srednjim stručnim školama organizuju programi u skladu s potrebama tržišta rada – kaže Despotović.
U Ministarstvu prosvete kažu da se radi na proširenju programa za funkcionalno obrazovanje odraslih.
– Pilot-projekat koji je sproveden u 11 škola za romsku populaciju planiramo od sledeće godine da proširimo na još 80 škola. To je jedini način da odrasle vratimo u obrazovne institucije. Sredstva će biti obezbeđena od pretpristupnih fondova EU – priča Mira Milanović, savetnik u Ministarstvu prosvete za obrazovanje odraslih.
Obrazovanje uslov razvoja Srbije
Obrazovanje odraslih bila je glavna tema nedavno održanog međunarodnog skupa u Budimpešti na kome je učestvovala i naša delegacija. Ministar prosvete Žarko Obradović ocenio je da je porast obrazovanja ključni uslov ekonomskog i društvenog razvoja Srbije, rasta životnog standarda, kao i smanjenja socijalnih razlika.
