Izvor: B92, 29.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško i sporo do pravde
Beograd -- Ivica Lazović već 10 godina, otkad je ranjen na kontramitingu u Beogradu, vodi spor s državom, SPS-om i osobom koja mu je pucala u glavu.
Ni posle druge presude u njegovu korist, on još ne može da dobije naknadu za sve što mu se dogodilo. Ivica Lazović ustreljen je u decembru 1996, a u njega je, bez ikakvog povoda, pucao Živko Sandić, učesnik kontramitiga koji je organizovala Socijalistička partija Srbije.
Danas Ivici Lazoviću najteže pada što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog povreda koje je tog dana zadobio više ne može da radi i zarađuje za porodicu. Uz pomoć advokata Fonda za humanitarno pravo, tužio je državu, SPS i Sandića. Tužio ih je zbog bola koji su pretrpeli i on i njegova porodica i zbog štete koju trpi jer ne može da radi.
Prvi postupak trajao je sedam godina, a 2004. je Prvi opštinski sud presudio u njegovu korist. Tada su se i država i SPS i Sandić žalili na presudu, i ona je oborena. Posle novog suđenja, ponovo je presuđeno u korist Lazovića, ali žalbe su opet na stolu.
Neobjašnjivo je da je prvi postupak vraćen na početak i zbog žalbe države Srbije, a sud je naložio, između ostalog, da se utvrdi da li je Lazović imao deo odgovornosti, odnosno da li je učinio nešto čime je doprineo da mu Sandić puca u glavu i osakati ga za ceo život.
Mojca Šivert, advokatica Fonda za humanitarno pravo, kaže je strašno i da vređa činjenica da je Lazović, kada su izbori u pitanju ili proslave demontracija, junak i jedna od najvećih žrtvi, a kada treba da ostvari svoje pravo da dobije naknadu za ono što je preživeo nikog nema i niko ga se ne seća.
Jedini gubitnik je Lazović, koji ne dobija naknadu. Pomoć u školovanju njegovih kćerki pruža Narodna kancelarija.
U Javnom pravobranilaštvu kažu da se država Srbija žalila na presudu jer to od njih zahteva profesionalni odnos prema predmetu. Žalba je uložena na visinu materijalne štete jer smatraju da je dosuđena prevelika naknada, ali i na nematerijalnu štetu jer oni smatraju da visina naknade u presudi odstupa od sudske prakse u ovakavim i sličnim slučajevima.
Mojca Šivert kaže da pravobranilaštvo ima mogućnost da se žali. "Može da dogovori poravnanje tokom postupka, kao što je uradilo u slučaju Radeta Bulatovića za vreme akcije Sablja. "Mi jesmo solidarno tužili i državu Srbiju i SPS i Sandića, ali državu Srbiju i javno pravobranilaštvo ništa ne sprečava da sklope sudsko ili vansudsko poravnanje i da ne izjave žalbu", kaže ona.
Ivica Lazović kaže da je reč o duplim standardima. "Lopovi i bitange koji su bili po tri meseca zatvarani zbog Sablje dobijali su, novine su pisale da su dobijali, grdne pare, pa dođe čoveku krivo i neprihvatljivo, neke stvari ne može da svari i da shvati", kaže on.
Sada je na potezu Okružni sud, koji može ponovo da ukine presudu ili da je potvrdi, pa čak i preinači tako što bi usvojio ceo tužbeni zahtev i Lazoviću konačno dao odštetu.
