Izvor: Politika, 28.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teško do posla, još teže do lekara

Najviše osoba sa invaliditetom zaposleno je u Novom Sadu, a najmanje u Nišu. – Nepristupačnost izbornih mesta i povreda tajnosti glasanja

Samo dva odsto anketiranih osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposleno je u privredi, a tek nešto više od 3,5 odsto u državnim institucijama, govore rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Četiri koraka ka jednakim mogućnostima” koji realizuje Forum mladih sa invaliditetom sa partnerima, uz donatorsku podršku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske komisije. Osobe sa invaliditetom najčešće nemaju priliku da se adekvatno obrazuju, a gotovo polovina njih smatra da je razlog tome nepristupačnost i neprilagođenost obrazovnih institucija njihovim potrebama, loš materijalni položaj i nepovoljna struktura ponuđenih zanimanja.

– Ako se neko obrazuje za zanimanja za kojima ne postoji potreba, otežana je mogućnost zapošljavanja što dovodi do teške materijalne situacije. Ističem da se ovde govori o inkluzivnom zapošljavanju, dakle o radnim mestima gde osobe sa invaliditetom neće biti posmatrane drugačije od svojih kolega, gde će moći nesmetano da dođu do radnog mesta ili do toaleta. Na taj način posao neće postati izvor nove diskriminacije – rekao je Zoran Gavrilović, vođa istraživanja na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Dve trećine ispitanika je nezadovoljno mogućnošću usavršavanja u okviru svog zanimanja, a kao prepreku pri nalaženju posla njih 51,3 odsto vidi i nisku svest poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Interesantna je i regionalna razlika u procentu zaposlenosti osoba sa invaliditetom u gradovima obuhvaćenim istraživanjem, pa je tako u Novom Sadu zaposleno njih 42,5 odsto, u Beogradu 32,1, u Kragujevcu 14,4, a u Nišu 10,4 odsto. Zabrinjava i činjenica da 13,8 odsto osoba sa invaliditetom u radnoaktivnom uzrastu nije prijavljeno u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ni rešavanje zdravstvenih problema nije jednostavno za njih. Više od tri četvrtine anketiranih nezadovoljno je mogućnošću lečenja i rehabilitacije, a čak 63,3 odsto smatra da im zdravstvene ustanove nisu pristupačne. Veliko nezadovoljstvo iskazano je i uslovima dodatnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja (71,3 odsto). Poražavajući je i podatak da je trećina ispitanika doživela da se njima ili nekoj drugoj osobi sa invaliditetom ne pruži zdravstvena usluga ili pomoć na uobičajeni način, a šestina je bila svedok situacije u kojoj je, zbog nepristupačnosti zdravstvenih ustanova, moglo doći do zdravstvenih komplikacija ili opasnosti po život.

Kao glavne prepreke boljem zdravstvenom stanju osoba sa invaliditetom, ispitanici vide loše materijalno stanje (60,8 odsto), nisku zdravstvenu kulturu osoba sa invaliditetom (38,2), i nemogućnost adekvatnog lečenja u skladu sa zdravstvenim osiguranjem (39,7).

Istraživanje govori i da ispunjavanje društvenog života osoba sa invaliditetom kulturnim sadržajima nije nimalo jednostavno.

Više od polovine (55,8 odsto) anketiranih glavni razlog vidi u nepristupačnosti kulturnih institucija, a 41,7 odsto kao prepreku navodi nedostatak kulturnih sadržaja. „Kamen spoticanja” na putu ka ostvarivanju sadržajnijeg kulturnog života je, kako smatra 50,8 odsto ispitanih, loš materijalni položaj. Prema mišljenju 31,7 odsto anketiranih, problematičan je i odnos osoba sa invaliditetom prema kulturi.

Kako je objasnio Gavrilović, nema borbe protiv diskriminacije bez aktivizma, a osobe sa invaliditetom razvile su tzv. geto aktivizam unutar „svog” društvenog prostora. Uglavnom su članovi udruženja ili saveza osoba sa invaliditetom, a dve trećine od 87,4 odsto učlanjenih su aktivni članovi.

Situacija nije optimistična ni na polju političke inkluzije, pa je tek 20 odsto ispitanih zadovoljno mogućnošću ostvarivanja svojih političkih prava. Neki od najizraženijih problema su nepristupačnost izbornih mesta, neprilagođenost izbornih materijala i povreda tajnosti glasanja osoba sa invaliditetom.

Prema rečima vođe istraživanja, oblasti sa najvećim stepenom diskriminacije su upravo egzistencijalne oblasti – zdravlje i zapošljavanje.

B. Mališ

-----------------------------------------------------------

Zaštitnici dece, invalida i zatvorenika

Posebno ranjive grupe građana, poput dece, invalida i zatvorenika, dobile su juče svog posebnog zaštitnika, u vidu četiri zamenika ombudsmana, koji će se isključivo baviti praćenjem i unapređivanjem njihove zaštite i ostvarivanja prava.

Novoizabrani zamenici zaštitnika građana Srbije, koji će biti zaduženi za praćenje i unapređenje zaštite prava deteta, rodnu ravnopravnost, osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina i prava osoba lišenih slobode, položili su juče zakletvu pred predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović.

Zakletvu su u parlamentu Srbije položili Zorica Mršević, Tamara Lukšić-Orlandić, Goran Bašić i Miloš Janković.

Tanjug

[objavljeno: 29/10/2008]

Nastavak na Politika...