Izvor: Blic, 01.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do imovine
Teško do imovine
Po nalogu Trgovinskog suda u Beogradu, firma koja je koristila prostorije zagrebačkog 'Astra internacionala' u Dečanskoj ulici u Beogradu morala je u roku od osam dana da napusti prostorije u kojima je do tada bila jer je imovina od 166 kvadratnih metara presudom ovog suda vraćena zagrebačkom preduzeću. S druge strane, sud u Hrvatskoj odbio je brisovnu tužbu protiv države Hrvatske koju je radi povraćaja svoje imovine u Hrvatskoj podnela 'Jugobanka' iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda.
Tako u praksi funkcioniše povraćaj imovine i primena sporazuma o sukcesiji između bivših država SFRJ, bar kada je reč o SCG i Hrvatskoj, a koji je stupio na snagu početkom juna prošle godine. Rezultat takve prakse jeste da hrvatska preduzeća uspevaju da povrate svoju imovinu ovde, dok naše firme i građani u Hrvatskoj nailaze na zid odbijanja. Reč je o ogromnoj imovini čiju pravu vrednost niko tačno i ne zna. Ministarstvo pravde bivše Savezne Republike Jugoslavije pre desetak godina evidentiralo je tu imovinu. Tom prilikom, imovinu koja je ostala u Hrvatskoj prijavilo je 65.000 građana, među kojima su najbrojnije izbeglice i 300 pravnih lica. Prema gruboj proceni, imovina građana vredi između tri i pet milijardi evra, a preduzeća milijardu i po.
Hrvatsak otežava povraćaj imovine
Radmila Nikšić, vlasnica firme 'Ekstra biznis servis', koja se bavi posredovanjem u povraćaju imovine, u razgovoru za 'Blic' kaže da Hrvatska država maksimalno opstruiše primenu sporazuma o sukcesiji.
- Nizom pravnih rešenja i uputstava, koje je Hrvatska donela, našim građanima i firmama otežava se put do ostvarivanja prava na korišćenje svoje imovine. Decembra prošle godine hrvatsko javno pravobranilaštvo uputilo je mišljenje lokalnim pravobranilaštvima u kojima im savetuje da sve predloge za mirno rešavanje sporova pravnih i fizičkih subjekata iz Srbije i Crne Gore odbiju i da se protive bilo kakvoj nagodbi - objašnjava Nikšićeva, dodajući da se na taj način produžava i put za podnošenje tužbe Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Tužba tom sudu, pojašnjava Nikšićeva, može se podneti tek kada se iscrpu sve pravne mogućnosti u Hrvatskoj i upravo zato, smatra ona, preduzeća i građani treba konačno da otpočnu proces povraćaja svoje imovine.
- Mnogo je vremena već izgubljeno, ali rokovi još nisu zastareli, pa bi u proceduru traženja, ma koliko bila komplikovana, trebalo krenuti što pre kako se ne bi desilo da i rokovi zastare - upozorava Nikšićeva.
Prema njenoj oceni, ni naša država u ovom slučaju nije bila na visini zadatka, jer ne reaguje na probleme svojih građana i preduzeća, koji su njima životno važni.
- Jasno je da država nije vlasnik te imovine, te se u ulozi vlasnika ne može ni pojaviti, ali kao potpisnik sporazuma o sukcesiji mogla bi bar da diplomatskim i političkim pritiskom na Hrvatsku učini više kako bi građani i preduzeća povratili ono što je njihovo. Ovako su građani i firme prepušteni sami sebi i teško mogu izaći na kraj boreći se protiv svih pravnih začkoljica na kojima je država Hrvatska vrlo aktivno i, moram reći, perfektno radila sve ovo vreme - kaže Nikšićeva.
Naša država malopomaže
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Crne Gore juče nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje šta to ministarstvo preduzima da bi se građanima i preduzećima olakšao povraćaj imovine. Međutim, sudeći prema informacijama iz Generalnog sekretarijata Saveta ministara SCG, stvar bi trebalo da krene sa mrtve tačke, jer, kako nam je rekao Igor Jovičić, generalni sekretar Saveta ministara, prekjuče je pri Savetu formirana Komisija za sukcesiju, kao zajedničko telo država članica i Saveta ministara. R. Marković
