Izvor: Blic, 15.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teške posledice za dijabetičare
Šećerna bolest je jedno od najrasprostranjenijih endokrinoloških oboljenja, od kojeg u Srbiji boluje više od 450.000 ljudi. Simptomi se razvijaju polako, tako da se trećina bolesnika javi tek kada imaju hronične komplikacije, upozoreno je na savetovanja „Tip dva dijabetes - više od terapije", koje je održano u Subotici.
Dijabetes tip dva obično se javlja kod pacijenata sa genetskim predispozicijama i kod ljudi starijih od 40 godina koji nisu gojazni. Na savetovanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojem su prisustvovali najpoznatiji domaći i endokrinolozi iz zemalja u okruženju, ukazano je na to da su genetska sklonost bolesti pankreasa, nezdrav način ishrane, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stres, pušenje i povišen krvni pritisak faktori koji doprinose nastajanju šećerne bolesti. Simptomi koji ukazuju na bolest su velika žeđ, često i obilno mokrenje, malaksalost, lako zamaranje i dobar apetit, dok osoba ipak mršavi. Kada su simptomi manje izraženi, bolest se otkriva sasvim slučajno prilikom lekarskog pregleda.
- Sa dijabetesom je moguće živeti. Osnovni lek za šećernu bolest je odgovarajuća ishrana, ali i povećanje fizičke aktivnosti i smanjenje stresa. Takođe, dijabetičari bi trebalo redovno da mere krvni pritisak i kontrolišu telesnu težinu. Na svaka tri meseca bi trebalo da odu na pregled kod endokrinologa i jednom godišnje urade kontrolu očnog dna, neurološki pregled i ultrazvučni pregled srca i krvnih sudova vrata i nogu - rekao je prof. dr Nebojša Tomić, poznati stručnjak sa beogradskog Medicinskog fakulteta.
Dijabetes tip jedan vezan je za mladu populaciju, u koju spadaju deca, adolescenti i svi drugi do 40 godina starosti. Kad je reč o ovom tipu, treba naglasiti da bolest nastaje naglo i iznenada. Da se nešto dešava, osoba može da prepozna po pojačanoj žeđi, učestalijem mokrenju i gubitku u telesnoj težini, odnosno simptomima koji se ranije nisu javljali. Oko 20 odsto od ukupnog broja obolelih od dijabetesa prima insulin, ali se tačan broj ne zna jer ne postoji nacionalni registar.
Prof. dr Georgina Pudar, predsednica Udruženja za edukaciju dijabetičara, kaže za „Blic" da je veoma važna edukacija dijabetičara i da novi lekovi nisu od pomoći ako pacijenti nisu upoznati s njihovom bolešću.
- Zato sve obolele od dijabetesa pozivam na predavanja koja su zakazana sutra u Beogradu na „Kolarcu" od 17 sati „Novine u lečenju dijabetesa tip dva". Sigurna sam da će im ova uputstva biti od koristi - rekla je dr Pudar.
Oštećenja jetre, očiju i srca
Lekari upozoravaju da 20 odsto novca odlazi na lečenje dijabetesa i akutnih problema vezanih za bolest, a čak 80 odsto na komplikacije koje dovode do promena na očima, bubrezima, srcu, nervima i krvnim sudovima. Dijabetes je veoma opasno oboljenje sa velikom invalidnošću i smrtnim ishodima. Ako se šećer pojavi, onda istovremeno treba lečiti ne samo šećer već i masnoću u krvi, arterijski pritisak...
