Izvor: RTS, 14.Jun.2015, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teorija pre prakse i u stručnim školama
Dan uoči polaganja završnog testa, osmaci uglavnom završavaju i procenjivanje ponuđenih srednjih škola. Šta će upisati zavisi od broja bodova koje imaju, ali i od atraktivnosti škole. Onima koji nisu sigurni da će moći da studiraju, savetuje se da izaberu školu koja će ih dobro pripremiti za tržište rada.
Za đake svih šest šest smerova Poljoprivredne škole PKB praksa je više od obaveznog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dela rasporeda. To je najbolja prilika da nešto nauče. Đaci kažu da na praktičnim časovima nauče više nego nego na teoriji, a ima i onih kojima je škola odlična prilika da izuče kako da vode svoje gazdinstvo.
Kako da zasade voće i povrće, ali i kako da uzgajaju cveće - poljoprivredni tehničari i tehničari holtikulture uče na dve i po hiljade zemljišta pod plastenicima, ali i u voćnacima na hiljadu metara.
"Imamo veterinarsku ambulantu, a ostatak njihove prakse se obavlja na imanju PKB-a ili po privatnim ambulantama. Za mesare i pekare imamo kabinet koji je namenjen kao radinonica ili za ispitivanje namirnica kvaliteta za pehrambrene tehničare ili gde učenici mesar ili pekar obavljaju praktičnu nastavu", napominje direktor Poljoprivredne škole PKB Beograd Dragan Filipović.
Ipak ovakvi slučajvi nisu česti jer iz većine stručnih škola đaci izađu sa nedovoljno stručnog znanja. Ne preteruje se previše, kada se postavi pitanje da li zidar ume da zazida ciglu ili da li električar zna da zameni sijalicu.
Učenici ne stiču dovoljno praktičnog znanja, a to potvrđuju i oni kod kojih počinju da rade odmah po završetku školovanja.
"Mi rado prihvatamo učenike koji završe srednju frizersku školu kod nas u salon da počnu da rade. Međutim, njima je sigurno potrebno od pola godine do godinu dana da se usavrše za samostalan rad sa klijentima", kaže frizerka Biljana Živadinović.
Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola ističe kako se praktična nastava odvija ili da đak samo gleda mašine ili da kupi buirek i kafu.
Nedostatak praktične nastave najčešći je u mašinskim školama. I na drugim smerovima, objašnjavaju poznavaoci, praksa se utopila u teorijsku nastavu koja decu ne priprema za tržište rada.
"Generalno je sve loše. Kad je loše ekonomski i materijalno loše je organizaciono. Pokidane su veze između ministarstva privrede i školstva, a sve to treba da se uspostavi ponovo", ukazuje profesor Branko Kovačević.
I one koji uče zanatu, treba motivisati.
"Niti je plaćen niti je dotiran niti ima priznanje od države. Zašto ne biste uradili ne biste stavili nalepnicu - 'ova firma vrši obuku đaka', onda imate neku privilegiju da radite", ponavlja Kovačević.
Najavljeno dualno obrazovanje moglo bi da reši deo problema praktične nastave. Akcenat na praksi bio bi od samog upisa, a po završetku škole učenik najčešće ostaje da radi u preduzeću u kojem je bio na praksi.
