Izvor: Blic, 26.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tenk testira podzemno sklonište
Tenk testira podzemno sklonište
Građevinski radovi na hotelskom kompleksu na Crnom vrhu su u proleće 1999. godine privedeni kraju i počelo se sa zanatskim radovima. Materijal za njih je stizao uglavnom iz inostranstva - čak, tvrde zaposleni, i bakarna folija kojom su pokrivani svi objekti koji su na Crnom vrhu građeni, iako je Bor na desetak kilometara odatle. Bakar je stizao u rolnama, sa inostanom oznakom, na gradilištu je sečen u ploče kojima su pokrivene vile, hotelska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toplana i benzinska pumpa, zgrada za smeštaj radnika na održavanju, tržni centar...Kompletan termoizolacioni materijal stizao je iz Slovenije, dovožen je na Crni vrh slovenačkim kamionima i skladišten u podzemni hotelski kompleks, iako tih godina između dve zemlje nisu postojale nikakve zvanične trgovačke veze, a Slovenija važila za najčvršćeg zagovornika ekonomske izolacije Srbije. Mermerne ploče, za oblaganje hotela, takođe su stizale iz inostranstva, ali prvi kontuigent koji je, kako su zaposleni čuli, stigao iz Australije, nije zadovoljio. Pošto je njime pokriveno stotinak kvadrata kosog zida jedne hotelske 'kule', stigla je visoka delegacija iz Beograda, koja je pogledala, odmahnula glavom, mermerne ploče su skinute i ubrzo su stigle druge, ponovo su postavljene, pa opet delegacija, pa opet skidanje...
Neposredno uz hotel izrađena je skijašnica i tržni centar do kojih se iz hotela stiže nadzemnim tunelima u kombinaciji metal-staklo. Između skijašnice i tržnog centra izgrađen je otvoreni amfiteatar i pozornica, a uz sam hotel i bazen, prvobitno projektovan kao otvoren, da bi naknadno dobio i krov. Ni malo čudno kada se zna da se ni u najtoplijim letnjim danima na Crnom vrhu na može boraviti bez toplije jakne. Tržni centar, koji je do bombardovanja dobio svoju metalnu konstrukciju koju je trebalo zastakliti, kako da bi i on bio u kombinaciji metal-staklo, po tvrdnji onih koji su ga gradili dovoljan je za jedan omanji grad, sa velikim parking prostorom ispod njega za par stotina vozila. Uz hotel su planirani i objekti poput klizališta, teniskih terena i ostalih sportskih terena.
S druge strane hotela izgrađeno je ono što je najviše golicalo pažnju javnosti - osam velelepnih vila, po četiri sa svake strane, a između njih...
Prvo je to bio običan zemljani put kojim su prolazili kamioni od fabrike betona ka hotelu. Kada je najveći deo građevinskih radova na hotelu i vilama završen, za kamione je probijen drugi, zaobilazni put, a na prostoru između vila započeli su 'radovi po dubini', iskop zemlje po celoj dužini koju one zaizimaju. Kada je iskop završen, na par metara dubine počeo je da se slaže jedan po jedan sloj betona. Oni koji se razumeju u građevinarstvo kažu da bi takva betonska podloga mogla da izdrži i raketne lansere sa Kejp Kanaverala: prvo je postavljen sloj od 10 centimetara betona koji se upotrebljava za izlivanje stubova nosača na stadionima i sportskim halama (istim betonom su izliveni stubovi na novoj hali sportova u Beogradu, za stručnjake 30/3), pa je preko njega stavljeno 25 centimetara još jačeg betona (45/4, kojim se, primera radi izliveni krivi krovni stubovi na pomenutoj sportskoj hali). Ali, ni to nije bilo sve: preko toga je išao završni sloj od 10 centimetara takođe prenapregnutog betona (30/3) . Na betoniranoj površini izliveni su stubovi nosači za krovnu betonsku ploču preko koje je nasuta zemlja, a na njoj započeta izgradnja velike fontane. Interesantno je da je po završetku betonskih radova na ovom 'objektu', u leto 1998. godine, testiranje izdržljivosti obavio tenk Vojske Jugoslavije koji je probao da se spusti u unutrašnjost i tom prilikom se prevrnuo na nedovršenom zemljanom ulazu u sklonište. Završio je naslonjen na betonskom stubu na samom ulazu. Namena tog podzemnog prolaza nikome od ljudi koji su radili na Crnom vrhu nije bila jasna, ali se šapatom pričalo da se ispod donje ploče tek treba da ide u dubinu, pričalo se o olovnim pločama koje su navodno već stigle u magacin.
U zimu 1998/99. vile su dobile završnu fasadu i bakarne krovove, a za proleće 1999. bilo je najavljen početak unutrašnjih zanatskih radova. Interesantno je i to da je u blizini vila planirana izgradnja objekta od 80 soba za boravak osoblja za održavanje pomenutih vila.
Početkom bombardovanja u proleće 1999. godine većina zaposlenih je napustila gradilište. Retki koji su ga posetili posle toga kažu da su radovi, bar oni vidljivi, zaustavljeni i da su i međuvremenu jedino postavljeni krovovi kako bi objekti bili zaštićeni od kiše i snega. Prema tome, nema govora da je u njima bilo ko mogao boraviti, pa čak ni Slobodan Milošević u danima posle petog oktobra, kako se to među 'upućenima' govorkalo. Da li je u tu svrhu poslužio Lovački dom, odnosno 'Titova vila' niko još nije bio u prilici da potvrdi. Ali, ni negira.
Do bilo kakvih zvaničnih podataka o tome ko su investitori kompleksa Crni vrh, a čija se vrednost prema procenama upućenih procenjuje na stotinu, pa i par stotina miliona dolara, još uvek je nemoguće doći. Ni o tome ko je i kada doneo odluku da se krene sa tom grandomanskom investicijom, niti u kakve je svrhe ona građena, kako su u celom poslu, makar na papiru, našao multinacionalni hotelski gigant 'Hajat ridžensi'. Kažu da se prilikom posete Jugoslaviji jedan od zvaničnika 'Hajata' naglas čudio kome je mogla da padne ideja da na takvom mestu gradi hotel i ostale sadržaje. Jer, iako u jednoj brošuri stoji da je hotel i kompleks oko njega zamišljen kao 'ekskluzivno planinsko odmaralište', oni koji su na ovde provodili leta i zime kažu da im nije jasno ko bi platio basnoslovne aranžmane za boravak na Crnom vrhu. Iako je uz hotel izgrađena i skijašnica, uslova za skijanje ovde nema jer je nadmorska visina suviše mala, zimi se sunce ovde retko viđa (ne zovu ga, zalud, Crni vrh, kažu meštani), a ni konfiguracija terena nije takva da omogućava izgradnju atraktivnih ski-staza. Postojeći ski-lift koji vodi od Lovačkog doma do vrha odavno nije prevezao nijednog skijaša. Sve to baca dodatnu misteriju na pozadinu najveće srpske investiicije u proteklih pet godina, o kojoj bi dosadašnja vlast trebala nešto da saopšti, a nova da otkrije kada za to bude u prilici. Rade Grujić Kompleks ostao nedovršen
Na obroncima planine Beljanice, na pola puta između Bora i Žagubice, pre pet godina započeta je gradnja nečega što je trebalo da bude super ekskluzivno odmaralište za srpsku političku elitu ili, pak, njeno poslednje utočište za slučaj da se, 'daleko bilo', sa vlasti mora otići pre vremena. Prošlogodišnje bombardovanje, pa gubitak izbora godinu dana pre roka, učinili su da kompleks ostane nezavršen. 'Blic' je u prilici da prvi put objavi ekskluzivne fotografije sa lica mesta i priču šta se i kako na Crnom vrhu gradilo proteklih pet godina. Pivara nije investitor
U jučerašnjem tekstu 'Crni vrh za crne dane' pomenuto je da bi hotel trebalo da nosi naziv 'Hajat ridžensi Jelen'. To je kod pojedinaca izazvalo asocijaciju da je možda jedan od investitora i Apatinska pivara koja proizvodi pivo 'jelen'. Napominjemo da ova pivara nema nikavog učešća u ovim poslovima.
Gde su otišle pare od takse za prelet stranih aviona iznad SRJ
Peticija za smenu Filareta
Marjanović podigao 75.600 maraka
'Blic' otkriva strogo čuvanu tajnu 'najpoznatije' srpske planine (2)
Tenk testira podzemno sklonište
