Izvor: Blic, 06.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tender
Tender
Posle iskustva sa 'Knjazom Milošem' tenderima je, čini se, porasla cena. Tu ne može da dođe do iznenađenja, kao da nam se sugeriše. U stvari, trebalo bi biti obazriv kada se upotrebljava tender kod privatizacija.
Uzmimo da državna ustanova želi da nekome poveri određeni posao. Ima smisla da raspiše tender. Recimo, ako želi da izgradi put, ima smisla da zatraži ponude i da kod izbora izvođača povede računa o njihovom ugledu upravo u tom poslu. Ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neko ko nikada nije gradio puteve ponudi najnižu cenu, možda je bolje odlučiti se za onoga ko se u tom poslu već uspešno ogledao, pa čak i ako je mnogo skuplji. Naravno, javlja se problem korupcije upravo zato što se koristi više kriterijuma (što je problem koji se ne može na zadovoljavajući način rešiti). No, nije nerazumno očekivati da će bar posao biti valjano obavljen, čak i ako se dodeljivanje posla obavi pomalo pristrasno, da se tako izrazim.
Zar ne bi onda bilo dobro da se i privatizacije obavljaju preko tendera? Odgovor je negativan. Kada se nekome poverava neki posao, to nije isto kao kada se nekome prodaje neka svojina. Jedno je ako ministarstvo, recimo, želi da ofarba prostorije, a drugo je ako želi da proda preduzeće. Jer preduzeće prelazi u vlasništvo privatnog lica, kao i sva dobit ili gubitak. Ako onaj ko je preduzeće kupio ne zna šta će sa njim, on će na njemu izgubiti svoj novac.
Oni koji se zalažu za tendere gledaju na privatizaciju kao na posao koji država nekome poverava (za državu se proizvodi kisela voda, investira, zapošljavaju radnici), a ne kao prodaju imovine zarad privatne zarade. Najgore je to što i javnost vidi stvari na isti način, pa je onda lakše opravdati zašto država bira kupca a ne tržište.
.jpg)
