Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ten važniji od zdravlja
Samopregled uz pomoć obične grafitne olovke.– Osobe svetlih očiju i svetle puti, riđokosi i pegavi spadaju u kategoriju najugroženijih
Kao što Srbima ne vredi poručivati da ne puše i ne piju, tako izgleda nema ni velike vajde od upozorenja da je opasno sunčati se po najjačem suncu. Za zdravlje i zadovoljenje potrebe za vitaminom De dovoljno je da osunčamo lakat jedne ruke tokom šetnje, a ne da 20 dana provedemo kao "na roštilju" nesmotreno se izlažući suncu na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morskoj obali ili plaži Ade Ciganlije.
Ovako primarijus dr Aleksandar Adamović, naš ugledni dermatolog i jedan od malobrojnih stručnjaka koji je obučen da se bavi dermoskopijom – suverenom metodom pregleda mladeža i utvrđivanja melanoma, za "Politiku" objašnjava zašto niko ne sluša preporuku lekara da je sunčanje prečica za brže staranje, ali i za rak kože.
Doktor Adamović, inače i direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, kaže da nijedan dermatolog ne želi da uplaši ljude ili da ih odvrati od boravka na svežem vazduhu i uživanja u sunčanim danima, ali svakoga treba naučiti ili upozoriti kako da se u takvim prilikama ponaša, da se koža što manje ošteti i da ljudi zbog neograničenog sunčanja ne obolevaju od raka, što već postaje masovna pojava u zapadnim zemljama.
– Naravno da neko umereno sunčanje prija, ali nikako posle deset sati ujutru ili pre 17 po podne. Problem je što je danas bronzani ten postao moda i svi zaboravljaju na štetnost sunčanog zračenja. U odnosu na prošlu godinu samo u našoj ustanovi učetvorostručen je broj ljudi koji su nam došli zbog promena na koži i mladeža za koje je postajala sumnja da su melanomi – kaže dr Adamović.
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da od previše izlaganja suncu godišnje u svetu umre 60.000 ljudi i to uglavnom zbog različitih tipova raka kože, a koje je prošle nedelje obišlo svet sa razlogom, kod nas je – "na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo ". Dr Adamović kaže da kod nas ovo upozorenje niko ne shvata ozbiljno, poput onih o štetnosti pušenja ili pića. Takav smo narod, kaže kratko.
Mlađe osobe, ali i dame i gospoda u zrelim godina, preplanulost smatraju obaveznim modnim dodatkom uz haljinu na bretele i majicu koja ističe preplanula ramena. U avgustu kao da je sramota biti "beo kao sir", dok su se, podseća naš sagovornik, turske žene dok su nekad Turci vladali Beogradom mazale živinom mašću da bi sačuvale kožu od prevremenog starenja, ali i belinu tena. Šta ćemo, promenila se moda...
Dr Adamović podseća da najveći rizik da dobiju rak kože postoji kod osoba koje rade na otvorenom prostoru – od građevinaca do prodavaca, koji su zbog keratoza i malignih promena na koži i najčešći pacijenti Zavoda za kožne i venerične bolesti u Ulici Džordža Vašingtona, za koji, podsećamo, nije potreban uput lekara iz doma zdravlja. Keratoze su zadebljanja na koži, koja su zapravo pretkancerozna stanja i zbog kojih se poseta stručnjaku ne sme odlagati.
Osobe svetlih očiju i svetle puti, riđokosi i pegavi ljudi, kao i osobe koje pri izlaganju suncu brzo gore takođe spadaju u kategoriju najugroženijih. Dr Adamović kaže da sve zavisi od individualne sposobnosti kože da proizvodi melanin, čija je produkcija kod tamnoputih i tamnookih bolja, mada su i oni dužni da na suncu budu oprezni. Osim ovih osoba, u opasnosti su i ljudi koji imaju mnogo mladeža na koži, a naročito osobe u čijoj je porodici već bilo slučajeva obolevanja od malignog melanoma.
– Najvažnije je ljude obučiti za samopregled. Kod mladeža prvo i najvažnije gledamo veličinu – da li jedan mladež menja veličinu, ili je veći od šest santimetara. Možemo se samopregledati tako što ćemo uzeti grafitnu olovku, staviti je na mladež, obrnutim krajem, i proveriti veličinu. Ništa lakše. Naravno važne su sve promene – da li nas mladež svrbi, boli, menja boju, ali razvrstavanje mladeža po abecedi treba ostaviti nama lekarima – kaže dr Adamović.
Dermatolozi izdvajaju šest znakova malignih melanoma koje su razvrstali po prvim slovima abecede, a koji su postali svojevrsna azbuka u postavljanju dijagnoze. Slovom A (assymmetry) označava se promena koja se odnosi na asimetričan oblik, Be (border– granica) prati da li se rub mladeža menja, Ce – (colour) prati se da li tačka na koži menja boju, De ( diameter) da li je u prečniku veći od pet, šest milimetara, E (elevation) da li je mladež izdignut iznad kože.
Podatak koji zavređuje pažnju jeste i da je najugroženije radno aktivno stanovništvo, ljudi između 35 i 45 godina, ali dobra stvar u vezi sa ovom vrstom raka jeste da se on vidi na površini kože i da smo zbog toga dužni da o svom zdravlju i izgledu mladeža, a naročito o pametnom izlaganju suncu, vodimo računa.
Danas postoje suverene dijagnostičke metode kojima je lako utvrditi da li je promena na koži tumor ili ne, a to se čini dermatoskopom. Dr Adamović, međutim, kaže da građani treba da na pregled dermatoskopom odlaze samo kod obučenih stručnjaka. U maju, u toku svetske akcije "Evromelanom" građani su imali priliku da u Zavodu za kožne i venerične bolesti obave pregled mladeža potpuno besplatno, a direktor ove zdravstvene beogradske kuće se nada da će u jesen uspeti da organizuju sličnu akciju.
Olivera Popović
[objavljeno: 06.08.2006.]
