Izvor: Politika, 08.Dec.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Temelji džamije na stratištu Srba
Džamija može da bude i na drugom mestu, kaže episkop Atanasije Rakita. – U Bosanskoj Krupi živi svega desetak srpskih porodica, a 2003. bilo ih je stotinu
U Bosanskoj Krupi, u naselju Govedarnica, koja je pre ratnih dejstava, od 1991. do 1995. godine, većinski bila nastanjena srpskim pravoslavnim stanovništvom, nalaze se ostaci parohijskog doma u kome se do 1995. nalazila i kapela, kao jedino bogoslužbeno mesto u Bosanskoj Krupi.
– Na tom imanju 1941. ustaše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ubile oko 50 Srba, a njihova tela bačena su u bunar i krečanu. Ispred parohijskog doma, na posebnom stubu, sve do 1998. postojala je spomen-ploča sa imenima ubijenih Srba – kaže episkop bihaćko-petrovački Atanasije Rakita, upozoravajući da su gradske vlasti opštine Bosanska Krupa dozvolile da, i pored zvaničnog neslaganja Srpke pravoslavne crkve, Islamska verska zajednica u Bosanskoj Krupi postavi kamen temeljac za izgradnju džamije na parceli koja se nalazi uz samu devastiranu parohijsku kuću. Buduća džamija biće udaljena svega nekoliko metara od stratišta Srba.
Episkop Atanasije, koji je ustoličen u episkopa bihaćko-petrovačkog početkom avgusta ove godine, upozorava da su mu se gradske vlasti Bosanske Krupe obraćale nekoliko puta sa preporukom da se on usaglasi sa gradnjom džamije na mestu gde su u Drugom svetskom ratu ubijani Srbi.
– Ali, ja to ne mogu da učinim, iako se i dalje vrši pritisak da se tamo izgradi džamija. Već je podignut temelj. Nije mi jasna takva namera, jer se može ostvarivati svoj željeni cilj i bez nanošenja štete drugome. Jer, velika je Bosanska Krupa, ima još mesta za podizanje džamije – naglašava Atanasije, upozoravajući na još jedno: u Bosanskoj Krupi je pre poslednjeg rata živeo veliki broj Srba.
Sada tamo ima svega desetak srpskih porodica, a 2003. godine, bilo ih je skoro stotinu. Ali, tvrdi episkop, perspektiva života je takva, obesmišljena, da ljudi nisu mogli da ostanu.
Episkop podseća kako su na prostoru eparhije koja mahom pokriva teritoriju Bosanske Krajine, Srbi duboko utemeljili svoje biće, o čemu svedoče brojni pravoslavni hramovi ili njihovi ostaci, kao i spomen-obeležja nastradalih Srba.
– Interesantno je da na području Drvara i Bihaća ima hramova koji su bili pred završetkom 1940. ili 1941, ali je rat omeo njihov završetak. Ima hramova koji su porušeni 1995. u poslednjem ratu. Većina takvih hramova je obnovljena. Zašto pominjem hramove? Zato što oni najbolje svedoče o prisustvu Srba na tom prostoru. Sada imamo oko 150 hramova koji su, kako se kaže, u funkciji. Mene i dalje rastužuje to što je veliki broj spomen-obeležja postradalih Srba uklonjen 1995. godine ili nešto kasnije – napominje episkop.
Ali, njega rastužuje još više to što u Bihaću „živi svega oko 100 srpskih duša”.
– U opštini Livno ima svega oko 250 srpskih duša. Moj sveštenik koji u Bosanskom Petrovcu „ima” 150 domova u svojoj parohiji, priča mi kako četrdesetak kuća imaju po jednog člana, dedu ili babu. Dolazi sveštenik s vremena na vreme i kaže mi – Zatvorio sam još jedan dom. Pitam ga – Kako si zatvorio? On kaže – Sahranio sam i opevao poslednjeg člana. To govori kakav je sastav stanovništva u eparhiji. Vratili su se stari, u želji da zaključak svome životu daju tamo, gde je bio uvod u njihov život. Mladih ima jako malo. U Bosanskom Petrovcu Srba i muslimana ima, otprilike pola-pola. U osnovnoj školi, međutim, od 450 đaka, 107 su pravoslavni Srbi – napominje Atanasije Rakita.
On, međutim, veruje u pronalaženje dogovora i saglasnosti. Njegova davnašnja želja je da se naše vere i nacije razelektrišu od tih naboja, neslaganja i tenzija.
– To ne ide lako, ali je moguće. Imao sam više susreta sa rimokatoličkim sveštenicima i imamima. U Sarajevu sam nedavno bio na prijemu, kao vojni episkop SPC pri Ministarstvu odbrane Bosne i Hercegovine. Ti razgovori i susreti potvrđuju moju nadu da je moguće stvoriti bolju zajedničku budućnost – napominje episkop bihaćko-petrovački.
Kada govori o svojoj eparhiji koja zauzima veliki geografski prostor i gradove poput Kladuše, Bihaća, Bosanske Krupe, Drvara, Bosanskog Grahova, Bosanskog Petrovca, Ključa, Šipova ili Livna, on ne zaboravlja da istakne kako je to jedna od najsiromašnijih eparhija SPC. Ali, i jedna od najlepših.
Prema njegovim rečima, ti prostori su pravo božje umetničko delo.
– Lepšeg prostora nisam video od Bosanskog Petrovca ka Bihaću. Svakome bih preporučio da poseti taj prostor i da se napoji lepotom. Zato pozivam Srbiju da obrati pažnju na Srbe bosanske krajine. Moja eparhija se izlila silom prilika na druge prostore, na druge kontinente. Veliki broj tih Srba se jako dobro snašao u politici, u kulturi, u ekonomiji – napominje episkop, pozivajući te ljude da pokrenu privredu u svom zavičaju i stvore uslove deci i njihovim roditeljima da se tamo vrate, da tamo odrastaju i da tamo stvaraju.
On posebno naglašava saradnju sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji pomaže u dogradnji eparhijskog centra. Takođe pominje ministra pravde Srbije Nikolu Selakovića, koji ga je dva puta posetio u eparhiji, pokazujući da zvanični Beograd nije zaboravio siromašne i prelepe predele.
Odbija me hladnoća iz Titove pećine
Na naše pitanje da li je obišao Titovu pećinu u Drvaru, episkop Atanasije je, uz smešak, odgovorio:
– Prolazio sam pored nje, ali nisam ušao. Hladnoća me odbija!
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 08/12/2013
