Izvor: Glas javnosti, 08.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telo što pre rashladiti
BEOGRAD - Broj lekarskih intervencija na javnim mestima juče je bio znatno veći nego prethodnih dana, a razlog za pozive upućene hitnoj pomoći je uglavnom kolaps, jer je usled visokih temperatura kod mnogih ljudi došlo do pregrevanja.
LJudsko telo temperaturu reguliše znojenjem, ali ukoliko se dugo i intenzivno izlaže visokoj temperaturi to nekada nije dovoljno. Najozbiljnija od svih tegoba izazvanih vrućinom je toplotni udar, do kojeg dolazi iznenada i bez prethodno najavljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << simptoma.
- U tom slučaju dolazi do sloma periferne cirkulacije i prestaje protok tečnosti i minerala - objašnjava doktorka Nada Macura iz Hitne pomoći Beograd. Ona naglašava da je osoba kod koje je došlo do udara prestala da se znoji, koža joj je veoma bleda, a puls usporen.
Ona savetuje da ljudi koji se nađu u blizini ugroženog odmah pozovu lekare. Dok stručna pomoć ne stigne, bolesnik se mora premestiti u hladovinu ili, ako je to moguće, u klimatizovani prostor, i to u ležećem položaju sa lagano podignutim nogama, pod uglom od 40 stepeni.
- Najvažnije je rashlađivanje. Koristite lepeze, novine... . Ugroženog treba poprskati vodom, ali i dati mu da pije mineralnu vodu ili rastvor soli - kaže Nada Macura.
Zbog napora ili „iz Čistog mira“
Klasičan toplotni udar dešava se u vrelim letnjim danima usled izloženosti visokim temperaturama, zbog dugog boravka na ulici, plaži ili u automobilu parkiranom na suncu.
Toplotni udar se može javiti i zbog fizičkog napora, odnosno posle produženih aktivnosti mišića zbog treninga ili fizičkog rada na visokoj temperaturi.
laka hrana i garderoba
Doktorka Nada Macura preporučuje hroničnim bolesnicima da se što više odmaraju i izbegavaju izlazak na sunce od 11 do 18 časova, a svim građanima rashlađivanje i uzimanje više vitamina i tečnosti.
Ona građanima savetuje odmor uz lagane šetnje, uzimanje više vitamina i tečnosti, a manje masne i slane hrane, kao i oblačenje prilagođeno temperaturi.
Osobama starijim od 65 godina, savetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedne jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi.
Ona savetuje i da se na prepone, vrat ili ispod pazuha stave kese s ledom. Ukoliko je moguće, treba pratiti telesnu temperaturu termometrom i kada se dostigne normalna, prestati sa hlađenjem.
Sunčanica može dovesti i do gubitka svesti jer pod uticajem visokih temperatura dolazi do sloma termoregulacionog sistema. Doktorka to stanje objašnjava kao „kvar“ sistema za hlađenje.
- Kod tih stanja temperatura je izuzetno visoka, čak preko 40 stepeni, koža je topla i crvena - kaže doktorka. Ona naglašava da do sunčanice i toplotnog udara dolazi zbog toplote, ali se ta dva stanja ipak razlikuju.
- U jednom slučaju dolazi do sloma termoregulacije, a u drugom do sloma periferne cirkulacije - ponavlja ona.
Pored uobičajenih saveta o izbegavanju sunca kada je ono najintenzivnije, laganoj ishrani, unošenja dosta tečnosti, nošenja odeće od prirodnih materijala, doktorka za čitaoce Glasa daje još jedan savet.
- Ako ste prinuđeni da duže stojite na jednom mestu, na primer ako čekate autobus na stanici gde ne postoji drveće ili postavljena zaštita, nemojte samo stajati, obavezno šetajte - poručuje doktorka uz primedbu da bi nadležni ipak trebalo da postave nadstrešnice na svim mestima gde se čeka prevoz.
