Izvor: Politika, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizija omiljena dokolica
Kupovina je izazov za veliki broj naših građana i nalazi se na četvrtom mestu liste kako Srbi troše slobodno vreme
Slobodno vreme građani Srbije najčešće provode uz televiziju koja je omiljena i najučestalija razonoda naše nacije. Vole da se druže sa prijateljima, poznanicima, ali mnogo vremena provode u spavanju.
Manje pažnje se posvećuje kulturnim i obrazovnim aktivnostima i mada dve trećine stanovništva starijeg od 15 godina navodi da čita knjige otvoreno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pitanje učestalosti čitanja, kvaliteta i sadržaja knjiga.
U bioskop, bar ponekad, ide trećina populacije, dok se u pozorište i na koncerte odlazi nešto ređe, rezultati su omnibus istraživanja Centra za istraživanje i marketing, sprovedenog na uzorku od 1.000 ispitanika starijih od 15 godina, metodom intervjua "licem u lice".
Na osnovu ovih rezultata može se zaključiti da je većina ljudi u Srbiji sklonija pasivnijoj zabavi i laganoj relaksaciji nego aktivizmu koji nam je neophodan u tranzicijskom procesu.
– Kupovina postaje izazov za veliki broj naših građana i njoj kao vrsti aktivnosti u dokolici pripada četvrto mesto po učestalosti opredeljenja. Tu se verovatno spaja lepo s korisnim, jer se uz obavezu nabavke istovremeno može uživati u lepom ambijentu, videti nove stvari, eventualno popiti piće i družiti se (imajući u vidu i prateće sadržaje koje nude novi prodajni objekti tipa hipermarketa) – komentariše Snežana Delić, istraživač ovog centra.
– Na kraća i vikend putovanja odlazi četrdeset odsto osoba, što je relativno malo, s obzirom na to da ni tokom leta veliki broj građana nije putovao van mesta boravka. Naime, u jednom od prethodnih naših istraživanja došli smo do podatka da 61 odsto ljudi nije nikud putovalo za letnji godišnji odmor. To je verovatno povezano i s finansijskom situacijom u domaćinstvu – kaže ona.
– "Uradi sam" aktivnosti upražnjava jedna petina stanovnika Srbije, a isto je i sa ženskim veštinama poput šivenja, vezenja, predenja, pletenja. Može se govoriti o odumiranju ovih veština i zanata, kada znamo da je pre samo generaciju-dve skoro svaka žena znala ručni rad. Činjenica je da postajući moderno društvo gubimo neke lepe, tradicionalne aktivnosti. Život savremenog čoveka je mnogo užurbani, intenzivniji, okrenut egzistencijalnoj brizi za porodicu i posao, ali je moguće da ćemo se nekim od pomenutih aktivnosti vratiti u nekom kasnijem sređenijem vremenu – zapaža Delić.
Neven Cvetićanin, saradnik Instituta društvenih nauka, ističe da istraživanje pokazuje da građani Srbije, po načinu na koji provode slobodno vreme, pripadaju mediteranskom ili južnjačkom kulturnom obrascu. Ove "južnjačke" navike su karakteristične za mediteranske narode poput Grka, Španaca, Italijana ili Francuza.
– To se najbolje vidi po tome što su najrasprostranjeniji načini upražnjavanja slobodnog vremena i dalje tradicionalni, poput provođenja vremena s porodicom, viđanja s prijateljima i posebno odmaranja i spavanja. Tako se izgleda i na Srbe može primeniti ono špansko "sveto trojstvo" oličeno u nizu reči sijesta-fijesta-manjana, što znači da Srbi vole "sijestu" – poslepodnevni ili celovečernji odmor, "fijestu" – razne oblike slavlja i slava s prilično neumerenim konzumiranjem svega i svačega, kao i "manjanu" – običaj da sve svoje probleme odlože za sutra – komentariše Cvetićanin.
– Možemo pretpostaviti da i televiziju, koje je na prvom mestu slobodnih aktivnosti kod građana Srbije, većina gleda iz ležećeg položaja s kauča ili zavaljena u fotelji, te se tako na zanimljiv način spajaju savremena kultura i tradicionalni mentalitet naših žitelja koji, shodno svom "južnjačkom" usmerenju, više vole da se odmaraju nego zamaraju. Srbija ne pripada krugu zemalja protestantske etike koja nalaže rad, rad i samo rad, već je bliža "južnomediteranskom" krugu zemalja u kojima se radi taman toliko da se zadovolje osnovne potrebe, dok se ostatak vremena provodi u relaksiranju. U poslednjih nekoliko godina tranzicija donekle menja stvari, jer su usled egzistencijalne borbe ljudi prinuđeni na dodatne aktivnosti, te je slobodnog vremena sve manje. No, čak će i tranzicija teško promeniti mentalitet koji opstaje stotinama godina, a iluzorno je tako nešto očekivati, pa i realizatori same tranzicije, ako žele da ona bude uspešna, moraju voditi računa o društvenom materijalu s kojim raspolažu – upozorava Cvetićanin.
Zaključak je da nam u promenama treba aktivizam, ali da treba pronaći meru u kojoj neće biti ugrožena društvena ravnoteža i ostaće prostora i za raspolaganje slobodnim vremenom, odnosno za umereno upražnjavanje omiljenih "sportova" poput ležanja, gledanja televizije ili "preganjanja" s prijateljima, koje izdvaja ovo zanimljivo istraživanje, kaže Cvetićanin.
N. Kovačević
[objavljeno: 16.02.2007.]
.jpg)
