Izvor: Politika, 21.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tel Aviv na Štrandu
Najpopularnija dunavska plaža, otvorena 1911. godina na mestu Štenglovih kupališta, takozvanih švimšula, obeležila svoj stoti rođendan
Novi Sad – Najlepša plaža na čitavom toku Dunava, novosadski Štrand, proslavila je svoj stoti rođendan. Povodom jubileja, javno preduzeće „Gradsko zelenilo“ organizovalo je u protekla četiri dana bogat muzičko-zabavni program, u kojem su nastupili čuveni izraelski didžej Nisan Larido i njegov novosadski kolega Miljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Božović, Miša Blizanac i hor „Ison“, voditelj Ivan Ivanović, Zvonko Bogdan i grupe „Frajle“, „Lajn ap“, „Athest rep“, „Ortodoks Kelts“, Blok aut“ i „Veliki prezir“. U saradnji sa ambasadom Izraela, deo plaže poneo je naziv „Tel Aviv“...
Svoje kapije Štrand je zvanično otvorio 1911. godine, ali su Novosađani i godinama ranije koristili ovo kupalište. Na levoj dunavskoj obali, gde je sada plaža, uvek je bio peščani sprud, a meštani su ga nazivali „poloj“, jer su tu dovodili volove na pojilo. S razvojem grada, krajem 19. veka, ovde su najpre nastala popularna Štenglova dunavska kupatila, takozvane švimšule, što na nemačkom znači škola plivanja.
U „Enciklopediji Novog Sada“, koju je uredio dr Dušan Popov, piše da je na Dunavu bio postavljen veliki drveni splav na limenim buradima, vezanim za jake balvane. Na splavu je bilo 100 kabina i tri dupla bazena, sa odvojenim muškim i ženskim odeljenjem. Najveći bazen bio je dimenzija 20 puta 10 metara, a u njemu su održavane i plivačke egzibicije. Drugi bazen je bio namenjen neplivačima, a treći deci. Na kupalištu su radili i učitelji plivanja, koji su decu održavali na vodi uz pomoć užeta i dugačke motke.
Sezona na „švimšulama“ počinjala je 15. maja i trajala do septembra. Ulaznica za odrasle koštala je pet dinara, za decu tri, a uz nju se dobijao i kupaći kostim, ali su dame većinom dolazile u svojim. Svi su morali da poštuju stroga pravila: ne samo donji, već i dobar deo gornjeg dela tela nije smeo da bude otkriven. Međutim, za siromašne je kupanje u „švimšulama“ bilo skupo, pa su osveženje najčešće tražili na „divljim“ plažama od bivšeg železničkog mosta do današnjeg đačkog igrališta.
Tehnički opis Štranda grad je objavio 1912. godine i od tada se ovim imenom naziva deo obale duge 500 i široke 60 metara. Sledećeg leta izgrađeno je još tri reda drvenih kabina, između kojih su bili kiosci, frizerski salon, poslastičarnica i prodavnice sokova. Štrand je do 1920. dobio biletarnicu na glavnom ulazu, barake za bicikle, tuševe, paviljone za vojnu muziku i veliki drveni restoran. Do sredine tridesetih svi viđeniji Novosađani su imali svoju kabinu ili pretplatnu kartu. Iščezla jepodelanaženskaimuškakupališta, a kostimisu svevišemamilipoglede...
Danas novosadski Štrand zahvata skoro sedam hektara peščanih i isto toliko zelenih površina sa oko 400 stabala i šiblja. Plaža je proširena na 700 metara, a duž nje je postavljeno oko 850 velikih i malih kabina, od kojih je desetak prilagođeno osobama sa invaliditetom. Tokom letnjih meseci ovde se dnevno okupi i do 15.000 posetilaca, o kojima se staraju dežurne redarske, spasilačke i lekarske službe. Štrandarošima je, takođe, na raspolaganju dvadesetak lokala i više terena za male sportove.
Miroljub Mijušković
-----------------------------------------------------------
Strogi načelnik policije
Kućni red na Štrandu se nekada morao poštovati, a najstroži je bio upravnik policije, koji je odmeravao dužinu sukanja na ženskim kupaćim kostimima, ali i zabranjivao muškarcima da se nedolično razgolite. Devojci koja bi se usudila da obnaži grudi zauvek bi bio zabranjen ulazak na plažu.
-----------------------------------------------------------
Do plaže vozio „Trčika”
Godinama je do Štranda vozio tramvaj „Trčika“ sa tri vagona, koji je polazio iz Železničke ulice. Tramvaj je više bio atrakcija za boljestojeće Novosađane nego mogućnost da se na plažu preveze nekoliko hiljada kupača, koji su ovde obično dolazili peške ili biciklima. Kada bi kupači kasno po podne krenuli kućama, Fruškogorska ulica, koja je tada imala kolovoz sa kockom, ličila je na kinesku prestonicu Peking.
objavljeno: 22.06.2011
