Izvor: Politika, 29.Mar.2010, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teksašanin u Studenici
Posle smrti supruge Katarine Vranić, Robert (Nikola) Tejlor izabrao život u manastiru : Mark, Robert i Mičel Tejlor u Čačku
Studenica – Spremivši stvari za polazak u manastir, Robert Nikola Tejlor (80) rekao je u Čačku srednjem sinu i snahi:
– Želim da budem bliže Bogu i mojoj Nini, da se svakog dana molim za pokoj njene duše.
Veterinar iz Teksasa obreo se u Studenici pošto je nedavno ostao bez svoje životne saputnice, s kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je proživeo neobičan vek. Neprolazna ljubav prema Katarini Vranić (1934–2009) dovela ga je, kao nevidljiva ruka, u lavru ispod Čemerna i majku svih srpskih manastira gde se, sa skoro monaškim navikama, moli Višnjem i radi svoj deo posla.
Kako je Amerikanac postao žitelj svetosavskog hrama?
– On je i ranije sa suprugom dolazio u Studenicu, na službe i molitve, s njima i jedan od sinova, Mark i njegovi ukućani. Upoznali smo te ljude, odane Srbiji i pravoslavlju, i kao starešina hrama prihvatio sam Tejlorovu molbu da nam se pridruži – kaže za „Politiku” iguman Studenice, arhimandrit Tihon Rakićević (38), inače Čačanin.
Tejlor je kao veterinar, sa službom u američkoj vojsci, 1956. godine postavljen za kontrolora kvaliteta mesa koje je fabrika „Juhor” iz Svetozareva isporučivala trupama SAD na Starom kontinentu. U Beogradu je upoznao Katarinu, odmah ga je osvojila. Rođena je u Gornjem Milanovcu dok je vezu sa Čačkom nasledila po ocu, oficiru Kraljevske vojske i logorašu iz Osnabrika i sa Golog otoka.
Venčali su se tog novembra u američkoj ambasadi u Beogradu, svedok im je bio ataše iz poslanstva. Zar nisu mogli da nađu kuma i starog svata?
– Nismo – kaže Tejlor. Nina zbog očeve sudbine i činjenice da se udaje za Amerikanca, a ja sam tada u Jugoslaviji na radu imao samo jednog zemljaka, koji je bio u nekom brodogradilištu u Rijeci.
Bračni par je sledeće četiri decenije proveo u SAD, gde je Katarina gajila sinove i radila kao predavač u gimnaziji, a muž poslovao u svojoj struci. Živeli su u Luizijani a najduže u Teksasu, u gradu Mekalen na Rio Grande. Tu je Robert 1992. godine rešio da iz protestantizma pređe u pravoslavlje.
Najpre je kršten u Mekalenu, u Američkoj pravoslavnoj crkvi koja potiče od Ruske zagranične, zatim se obredno venčao sa Katarinom u istom hramu. Sveštenik mu je na krštenju nadenuo srpsko ime Nikola, po slavi ženine familije.
Danima je gledao kako supruga pati zbog rđavih vesti iz nesrećne postojbine, pa joj rekao. „Ti si ovde živela 40 godina i hoću da ti vratim bar četiri. Idemo u Srbiju”.
Prodao je sav imetak u Mekalenu i podelio deci, te 18. marta 1997. sa suprugom došao u Beograd. Živeli su u Reževićima u Crnoj Gori, zatim u Novom Sadu, posle toga u Čačku, ponovo u Crnoj Gori, još jednom u Čačku... Imaju tri sina: srednji Mark (49) sa suprugom, Beograđankom Milenom, i četvoro dece danas živi u Čačku, najstariji Heri (50) je stanovnik Baton Ruža (Luizijana) i ima dvoje, dok najmlađi Mičel (44) radi u Orlandu (Florida) i ima četvoro mališana.
Nikola je nekoliko puta sa kaluđerima iz Čačka putovao na Kosmet, noseći pomoć srpskim zbegovima, i sa Katarinom redovno išao na bogosluženje, u najbližu crkvu ili manastire u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Žena je sahranjena 5. decembra prošle godine na čačanskom groblju, i to je bio zemaljski kraj jedne izuzetne ljubavne priče.
Nekoliko dana kasnije, u iznajmljenom stanu Tejlorovih u čačanskoj ulici Svetozara Markovića, Nikola, Mark i Mičel koji je doputovao na ispraćaj majke, sedeli su dugo u noć, i otac je tada nagovestio sinovima da će otići u manastir. Dok je listao albume iz mladosti, Katarina se sa fotografija pokazivala kao markantna, nesporno lepa žena.
– O, Nina je u životu bila još mnogo lepša nego na slici – pričao nam je Tejlor.
Slušajući oca, Mark je rekao:
– Nikola je u duši Srbin.
Gvozden Otašević
-----------------------------------------------------------
Dođi u moj ofis
Po rasporedu manastirskih poslušanja, Robert Nikola Tejlor dobio je radno zaduženje u Studenici i već se srodio s bratijom, ali u navikama još nosi jezik svoje mladosti.
– Dođi u moj ofis – rekao je jednom monahu, onomad.
[objavljeno: 29/03/2010]
.jpg)
