Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanak Registar davalaca koštane srži
U nacionalnu evidenciju upisano 335 građana, a svake godine od leukemije oboli oko 1.000 ljudi
U Registar davalaca koštane srži u našoj zemlji dosad je prijavljeno samo 335 građana, a da bi se pronašli srodni davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija taj broj morao bi da bude znatno veći, kažu u Institutu za transfuziju krvi Srbije. U ovoj ustanovi napominju da su transfuziološke službe u ovom slučaju veoma značajne zbog ispitivanja podudarnosti primaoca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i davaoca koštane srži.
Dr Snežana Drašković, direktorka Instituta za transfuziju krvi, kaže da davalac koštane srži može da bude svaka zdrava osoba od 18 do 50 godina. Procedura za upis u registar je jednostavna. Zainteresovana osoba treba da potpiše saglasnost, a stručnjaci će joj izvaditi krv, oko pet mililitara (jednu epruvetu).
– U našoj zemlji ljudi se teško odlučuju da budu davaoci, pa čak i da zaveštaju svoje organe. Može da se dogodi da oni koji potpišu saglasnost nikada u životu ne budu pozvani da budu davaoci – istakla je dr Drašković.
Prema nekim podacima, svake godine u Srbiji oko 1.000 ljudi oboli od leukemije i raznih bolesti krvi, pa većina pacijenata slamku spasa vidi u transplantaciji koštane srži. Lekari objašnjavaju da je, da bi ona bila uspešna, neophodno da davalac i pacijent budu podudarni. Davaoci se u većini slučajeva traže u porodici, ali je često potrebno uraditi testove podudarnosti kod oko milion ljudi da bi se pronašla osoba koja može da pomogne. Da ljudi ne bi sami morali da traže davaoce koštane srži za svoje najbliže koji su, nažalost, oboleli od teških oboljenja, 2005. godine je formiran naš registar koji je povezan sa registrima u drugim zemljama, pa se samim tim i podudarni davalac brže pronalazi.
– Mi nismo banka krvi i ne skladištimo krv. Registar, u stvari, predstavlja bazu podataka i značajan je zbog pomoći bolesnicima kojima je koštana srž uništena ili oštećena zbog pojave leukemije, zračenja, lekova... Kada je reč o regrutovanju novih davalaca, moram da kažem da radimo po preporukama svetskih registara. Transplantiraju se matične ćelije, koje imaju osobinu da stvaraju ćelije krvi. Procedura mora da bude potpuno bezbedna, a iskustvo država koje imaju dovoljno davalaca govori da čak 60 odsto bolesnika može da nađe davaoca u svom nacionalnom registru – rekla je dr Zorana Andrić, koordinator Registra iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Ona je istakla da treba razbiti predrasude koje imaju naši građani o samom procesu davanja koštane srži, jer mnogi ljudi misle da se tom prilikom „nešto seče”.
– Postoje dva načina davanja koštane srži. Jedan je iz bedrene kosti, posebnom sterilnom iglom. Davalac se nalazi pod opštom anestezijom, operacija traje sat ili dva i ostaje se jedan dan u bolnici. Rizici koji postoje prilikom ove procedure isti su kao i u slučajevima bilo koje intervencije koja se radi pod anestezijom. Druga mogućnost jeste davanje periferne krvi, kada se iz vene jedne ruke krv sprovodi posebnim crevom u aparat separator, a tu se izdvajaju samo ćelije potrebne za transplantaciju, dok se svi ostali sastojci vraćaju u venu – dodala je dr Andrić.
Dr Lidija Mijović, iz Službe za transfuziju krvi Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, objašnjava da treba što više ljudi upoznati sa ovim problemom, jer se transplantacije sprovode svakodnevno u bolničkim centrima.
– Može da se dogodi da brat i sestra nemaju sličnu koštanu srž, ali da, recimo, ujak ima sa nekim od njih, pa čak i neka potpuno nepoznata osoba. Činjenica je da je rodbina pacijenta najviše motivisana da se upiše u registar da bi pomogla bolesniku – smatra dr Mijović.
Poznato je da pacijenti kojima je potrebna transplantacija veoma brzo umiru ukoliko ne pronađu odgovarajućeg donatora. Poklapanje dva organizma, donatora i primaoca, u slučaju transplantacije koštane srži mora da bude stopostotno. Ipak, verovatnoća da pacijentu odgovara koštana srž rođenog brata ili sestre je samo 25 odsto, a stopostotna je jedino kod jednojajčanih blizanaca.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 23/01/2008.]
