Izvor: Politika, 08.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamo negde čeka osmi putnik
U prvom naučnom doktoratu u Srbiji, koji se bavi naseljavanjem naše galaksije, astrobiolog dr Branislav Vukotić, analizira – postoji li život u vasioni
Jedan od mladih beogradskih astrobiologa koji kompjuterskom simulacijom istražuje mogućnost naseljavanja naše galaksije i pomoću komplikovanih jednačina istražuje planete na koje bi eventualno mogli da se presele Srbi i ostale etničke zajednice, uz pratnju ostatka sveta, izgleda kao sasvim običan momak. U crnoj majici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izlizanim farmericama i patikama, crnokosi tridesetogodišnjak na posao putuje međugradskom autobuskom linijom, od Surduka do Beograda, mada ponekad ume da se do prestonice doveze i automobilom, ali ga tada parkira na periferiji, jer je saobraćaj u Beogradu daleko komplikovaniji od svemirskih saobraćajnica. Potom se GSP-om dovozi do svoje kancelarije koja svojim enterijerom mnogo više podseća na radni prostor opštinskih referenata za rešavanje žalbi građana nego na naučnu bazu Astronomske opservatorije u Beogradu, skrivene duboko u Zvezdarskoj šumi.
Doktorska teza naučnog saradnika dr Branislava Vukotića, odbranjena 2010. godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu, katedra za astronomiju, glasila je doslovce: „Galaktička nastanjiva zona i astrobiološka kompleksnost”. To je prvi doktorat u Srbiji, koji analizira nastanjivost naše galaksije „Mlečni put”, primenom računarskih simulacija. Dakle, možemo li ikako uteći sa ove naše nesrećne planete i u dalekim svetovima, pronaći nove domove? Ali, Vukotić se mnogo manje bavio egzistencijalističkim naklapanjima, a daleko više odgovorom na pitanje – postoji li život van planete Zemlje!
– Nije dokazano da u našoj galaksiji ne postoji planeta na kojoj bi ljudi mogli da se nasele – jedan je od njegovih zaključaka, što je već u jednom popularnom stranom časopisu opisano kao istraživanje koje najavljuje skorašnju najezdu vanzemaljaca sa ekspanzionističkim ambicijama prema zemljanima.
Branislav podseća da galaksija „Mlečni put” ima 10 milijardi planeta, od kojih bi neke mogle da budu slične zemlji. Najsumnjivija je, svakako, planeta Kepler-22b, udaljena od Zemlje oko 600 svetlosnih godina.
– Ona je slična našoj planeti, jer je udaljena od svoje matične zvezde Kepler-22, kao zemlja od Sunca, što bi moglo da znači da je na njoj slična temperatura kao i na zemlji, dok se na osnovu merenja njene mase može pretpostaviti da je nešto gabaritnija. Te pretpostavke dozvoljavaju mogućnost da na njoj ima uslova za postojanje vode – priča mladi astrobiolog.
Ta planeta na kojoj bi eventualno mogao da se pojavi mali zeleni ili nekakav drugi inteligentni oblik života, prikazan u infantilnim filmskim interpretacijama, obično kao karakondžula, prilično je daleko. Sa postojećom tehnologijom svemirskih supersila, putovanje samo u jednom pravcu bilo bi tek nešto duže od večnosti, dok bi eventualnim razvojem svemirskih letelica, koje bi dostizale 10 odsto brzine svetlosti, ta vrsta kosmičke avanture mogla da se protegne na nekoliko milenijuma. Sa kartom u jednom pravcu, naravno.
Mladi naučnik, zaključujući da astrobiološka kompleksnost predstavlja usložnjavanje nežive materije u žive i inteligentne oblike, naglašava da su projekcije istraživanja pokazala kako je vrlo verovatno da će, pod pretpostavkom razvoja tehnologije svemirskog putovanja, naši daleki potomci konačno naći sebi slična inteligentna bića.
– Mit o vanzemaljcima nije samo legenda radio-emisije Orsona Velsa kojom je ispredao Ameriku ili silnih grupa ufologa, koji kamerama osmatraju nebom, u nadi da će uloviti kadar sa letećim tanjirom, već naučno zasnovana pretpostavka – tvrdi srpski astrobiolog.
Zaključak teze, upozorava mladić, svestan da bi ovakve najave bliskih susreta treće vrste, eventualno mogle da podriju njegov naučni integritet, takođe ne treba shvatiti kao put u masovnu paniku, pa ćemo se, valjda, jednog sunčanog jutra, probuditi okruženi vanzemaljskim brodovima, koji su došli da nas ucmekaju, a potom zauzmu naše prirodne resurse.
Zaključak je, naprotiv, sasvim drugačiji:
– Ljudi su deca Galaksije u kojoj postoje nastanjivi uslovi, odnosno planete slične zemlji.
Izučavajući, računarskom simulacijom, Galaksiju kao prsten u kome su najveće šanse za nastanak planeta sličnih našoj, Branislav je registrovao „galaktički nastanjivu zonu”, kojoj pripada i naša planeta. Udaljena je oko 20.000 svetlosnih godina od centra „Mlečnog puta”.
Ima li, u prenaseljenim sunčevim sistemima, tragova bilo kakvog oblika života ili je čovečanstvo, ovakvo kakvo je, osuđeno na večnu samoću, u mračnom i beskonačnom univerzumu?
Izgleda da nije. Tamo negde, čeka osmi putnik.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Filozofija u svemiru
– Astrobiologija je relativno skoro počela da poprima osobine ozbiljne naučne discipline, a bavi se pitanjima u vezi sa nastankom i razvojem života u kosmološkom kontekstu i kao takva, pored bioloških nauka, obuhvata polja istraživanja kojima se bave hemija, fizika, geo nauke, astronomija, astrofizika, kosmologija – naglašava dr Branislav Vukotić.
Njegov mentor je profesor Milan M. Ćirković, pionir astrobioloških istraživanja u Srbiji. Zajedno su objavili nekoliko radova u međunarodnim stručnim časopisima na temu galaktičke nastanjivosti.
objavljeno: 09.09.2012
