Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talenat ne priznaje IQ
Dramska sekcija Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad iz Beograda sve je aktivnija
U Društvu za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad, već pet godina postoji dramska sekcija. U njenom radu učestvuje tridesetak članova. Redovno se sastaju svake subote posle podne. To nije obična sekcija. Ona pomera granice međuljudskih odnosa i komunikacije jer okuplja osobe sa smetnjama u razvoju različitih uzrasta, od 20 do 40 godina starosti. Svi njeni članovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << redovno dolaze.
– Počeli smo sa kratkim narodnim pričama: "Ero sa onoga svijeta", "Ero i kadija", "Ero i Turčin", "Sveti Sava i neradna žena", koje su prilagođene scenskom izvođenju. Pripreme su takve da se prvo upoznajemo sa sadržinom teksta koji treba da savladamo, zatim sledi objašnjenje nepoznatih reči i pojmova i karaktera pojedinih ličnosti. U toku tih priprema uvežbavamo i pravilan izgovor, kao i dikciju – kaže Leposava Stanković, defektolog u penziji, voditelj dramske sekcije, žena nepresušne energije i veliki pobornik prava slogana "Svi smo mi jednaki".
Kada je sekcija počela sa radom, čega se Leposava seća, njenim članovima nije bilo nimalo lako da se snađu. Za njih je to bilo nešto novo, nešto što je trebalo savladati i to na najbolji mogući način: brzo su se zamarali, pažnja im je još brže opadala... Zato su pravljene česte pauze u toku kojih se slušala muzika koja opušta. Ipak, polako, malo-pomalo svi su uspevali da nauče napamet delove tekstova koji su im pripadali. Prapremijeru su imali u Domu sindikata, u okviru proslave Dana invalida decembra 2002. godine.
– Trebalo je videti kako sa aplauzima raste njihovo samopouzdanje, koliko su srećni i zadovoljni što su dobro obavili zadatak i što su i drugi zadovoljni njihovim uloženim trudom i radom – seća se Leposava.
Posle "probijanja leda" u Domu sindikata, sve je išlo mnogo lakše. Nastavili su poezijom Mike Antića. Prvi je bio čuveni Antićev "Plavi čuperak". Pesme su uglavnom čitali. Sledeći projekat koji su započeli bila je poezija Miroslava Antića iz zbirke "Garavi sokak", koju su uspešno izveli u muzičkoj školi "Mokranjac" na Dan invalida, a potom i jednočinka "Analfabeta" Branislava Nušića. Članovima je bilo potrebno nekoliko meseci da savladaju ovaj tekst, što im je omogućilo da se malo više posvete scenskom pokretu i da dobiju pravu predstavu. "Analfabetu" su premijerno izveli 22. decembra 2003. godine u školi "Boško Buha". Kasnije su nastavili započeto u školama, na Defektološkom i Filozofskom fakultetu, u drugim društvima za pomoć osobama ometenim u razvoju i humanitarnim organizacijama na teritoriji Beograda, ali i u mnogim drugim gradovima: Mladenovcu, Topoli, Aranđelovcu, Velikoj Plani, Sremskoj Mitrovici, Inđiji... Do sada su je izveli više od 50 puta, pri čemu ju je video veliki broj ljudi.
U međuvremenu su se latili i poezije Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića, pripremali prigodne programe za Novu godinu, svetosavske proslave i slične povode.
Neminovno se nameće i pitanje da li je druženje ovih mladih ljudi sa umetnošću uticalo na njihov razvoj a odgovor je vrlo jednostavan: njihovi vidici se šire, pojavljuju se u javnosti utičući na rušenje barijera koje stvaraju oni drugi, oni koji nemaju takve tegobe.
Proširivanje delokruga znanja kroz rad u dramskoj sekciji ima obrazovni i vaspitni značaj. Doživljavanje uspeha u radu ne može a da ne povuče sa sobom određene pozitivne promene u socijalnoj, emocionalnoj i intelektualnoj sferi kod ovih mladih ljudi.
– Promene se vidno manifestuju na području tolerancije. Oni sa više razumevanja prihvataju obaveze i pravila, pokazuju više smisla da prihvate druge i da drugima prilagode svoje ponašanje, što njihovu socijalizaciju čini kvalitetnijom.
Beleže se i promene u intelektualnom razvoju bogaćenjem rečnika, usvajanjem novih pojmova a njihovo usmeno izražavanje postaje kvalitetnije. Izoštrava im se i obogaćuje auditivna i vizuelna percepcija, a razvija se i osećaj za ritam kroz pokrete tela. Smanjuju se teškoće sa vremenskom i prostornom orijentacijom, a kroz učenje tekstova poboljšava se i kvalitativno i kvantitativno pamćenje. Ovakav rad omogućava ispoljavanje njihovih kreativnih potreba, razvoj i bogaćenje mašte.
-----------------------------------------------------------
Najnovija predstava
Poema "Torta sa pet spratova" Dobrice Erića izvedena je ovih decembarskih dana u Pozorištu na Terazijama.
– Predstavu smo pretpremijerno izveli u pozorištu Dadov, a Pozorište na Terazijama nam je izašlo u susret i omogućilo da je nedavno prikažemo povodom Dana invalida (4. decembar). Interesovanje je bilo veliko, sala prepuna, a ovacije posle predstave još jednom su krunisale trud i rad dramske sekcije i njenih članova.
Snežana Prljević
[objavljeno: 11.12.2006.]
