Izvor: Politika, 13.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talenat i rad su ključ
Statistički bilans uspeha Teodora fon Burga: sto trinaest takmičenja iz matematike – sto trideset i dve nagrade, trideset međunarodnih takmičenja – četrdeset i devet nagrada, osamdeset tri lokalna turnira – toliko trofeja
Đaku koji se ističe znacima genijalnosti, pa još iz masovno omražene matematike, a naročito ako pohađa neku srpsku osnovnu školu, najpotrebnije su brze noge. Godilo bi mu i da ima revnosno školsko obezbeđenje koje će ga dopratiti do kuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ne bi mu škodilo da trenira istočnjačke borilačke veštine, recimo tekvondo ili kung-fu. A uveče, pred spavanje, mogao bi da se teši podvizima junaka epsko-fantastične proze, u delima Roberta Džordana, na primer.
Sve ove tehnike opstajanja među mediokritetima i zavidnicima, željnimda skrešu svakog ko štrči, morao je da koristi i Teodor fon Burg, osamnaestogodišnji mladić iz Beograda, najbolji đak prestoničke Matematičke gimnazije i jedan od nekoliko najvećih mladih matematičkih umova na svetu.
Drevni muslimanski filozofi glumili su priprosteda ih svetina ne bizgazila. Pisac Momo Kapor govorio je da „krdo“ oko supertalentovanih pojedinaca brzo nanjuši tu izuzetnost i da ovi, „različiti“, pribegavaju mimikriji da ih rulja ne bi likvidirala. Uostalom, najubitačniji i najjezgrovitiji je bio Njegoš: „Pučina (masa, svetina) je stoka jedna grdna“!
Teo, kakoga zovu dobri drugari, pregurao je najgore. Ali, trebalo je izdržati: za šest godina, zbog pritisaka i maltretiranja u kojem su učešća uzeli učenici ali i neki nastavnici, morao je da promeni čak četiri beogradske škole. A on sam lakonski nam kaže da svako nađe svoj razlog za mržnju i da osećaj mučnine nije bilo lako prevazići, bez obzira na trud,jer je teško podneti situaciju u kojoj su svi protiv vas. A onda dodaje nešto što zvuči kao prosti matematički princip: „Odnos mase prema pojedincu je nepromenljiv“.
Statistički bilans Teodorovih uspeha na matematičkim turnirima, višebojima i olimpijadama je kolosalan: kao učesnik sto trinaest takmičenja osvojio je stotinu trideset i dve nagrade. Na trideset međunarodnih takmičenja osvojio je četrdeset i devet nagrada, a na osamdeset tri lokalna turnira dobio je isto toliko trofeja.
Teova majka Magda fon Burg, rođena Buzurović, profesorka engleskog jezika, otišla je, februara 1992. godine, u Knin, gde je bila prevodilac u misiji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Tamo se zbližila s Beatom fon Burgom, delegatom švajcarskog Crvenog krsta,s kojim će dobila sina Teodora, kojeg je rodila u Beogradu.
Gospođa Magda nas uverava da je Teov blistavi talenat za matematiku samo jedna strana priče i da je uporni, svakodnevni rad, još od Teove treće godine, ključ njegovih uspeha. Već sa sedam godina mladi Fon Burg je rešavao zadatke namenjene đacimačetvrtog razreda osnovne škole, ali majka Magda, njegov dotadašnji učitelj,shvatila je da dete ne može dalje da napreduje bez privatnih profesora. Porodica je morala sama da se snalazi jer se državne kase, namenjene za ovakve slučajeve, drže „generacijskog reda“ i ne daju finansijsku potporu pre drugog ili trećeg razreda srednje škole. Takvi su uslovi kod Ministarstva nauke i grada Beograda. Ipak, prva, jednokratna finansijska stimulacija stigla je od Fonda za talente pri Ministarstvu za omladinu i sport
Naša sagovornica, na osnovu svog iskustva, smatra da odnos države prema supertalentovanoj deci treba redefinisati,odnosno da novčane pojedinačne nagrade moraju biti simbolične a da većinu tih para treba uložiti u dodatni rad đaka s kvalitetnim profesorima.
Teodorova majka, u ulozi njegovog profesora i pedagoga, povukla je izuzetan potez: nije dozvolila da njen sin uđe u režim takozvane akceleracije (preskakanja razreda) jer takvo „napredovanje“, po pravilu, razorno deluje na socijalni i emotivni razvoj deteta.
Teodor fon Burg sledeće godine završava gimnaziju i odlazi na studije u inostranstvo. Velika prepreka njegovom i povratku njemu sličnih, u Srbiju, kaže nam, jesteovdašnji nepotizam i partijsko zbrinjavanje kadrova. Planira da se upiše na neki od evropskih univerziteta zbog toga što su evropske osnovne studije kvalitetnije od američkih, ali i zbog bliskijeg mentaliteta i načina života. Kaže da ima veći afinitet prema primenjenoj matematici, dodajući: „Čista matematika, na neki način, ne bavi se ovim svetom i to me odbija. Ne želim da završim u nekom svom, malom, izolovanom svetu“.
Na „večnoj“ listi najuspešnijih takmičara najprestižnije, Međunarodne matematičke olimpijade, koja se održava već pedeset dve godine, Teodor zauzima šesto mesto s tri zlatne, jednom srebrnom i jednom bronzanom medaljom. A na prvom mestu je njegova nova prijateljica, Liza Zauerman iz Nemačke,koju dogodine naš junak lako može da prestigne. Jer, Liza je ispala iz konkurencije (takmičari moraju imati manje od dvadeset godina), a ako bi Teodor, na sledećoj olimpijadi koja će se održati u Mar del Plati, u Argentini, osvojio zlato bio bi najbolji svetski matematičar svih vremena u pomenutom uzrastu.
Teodor je već gostovao kod Lize Zauerman i njene matematičke družine, na Univerzitetu u Bonu, i bio je oduševljen svojim novim prijateljima koji su ga očarali skromnošću i željom da mu pomognu u svakom pogledu.
Milan Četnik
objavljeno: 14.11.2011.
.jpg)
