Izvor: Blic, 25.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajno društvo Alana Forda
Tajno društvo Alana Forda
Za Sonju Savić beogradsku glumicu i rediteljku uvek bi se, s razlogom, moglo naći mesto u 'Rečniku srpskog overgraunda', ali ne vredi, reč je o najotrovnijem i najbritkijem jeziku domaće javne scene čiji svaki izlazak u javnost zadobije primese skandala koji je uvek iznova potisne u još dublji andergraund. Filmske uloge zato dobija u Sloveniji a njen rediteljski rad hit je festivala u inostranstvu poput onog nedavnog, u Trstu.
- Ni meni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije do srpskog javnog mnenja, niti do intervjua u zatvorenoj zoni Interpola, kako vidim Srbiju, ali kad si već toliko zapeo…-priča Sonja za 'Blic' dok prelazimo Kalenićevu pijacu idući ka obližnjem restoranu. Šta ima novo u mraku andergraunda u kome, bar kad je reč o vašem osnovnom poslu u Srbiji, odavno boravite?
- Evo, baš sam dobila čitavih 100.000 dinara od Ministarstva kulture Srbije da upakujem u film 74 minuta koreografije, celovečernje drame 'Čekajući Goda', znači za tri i po hiljade maraka treba izvršiti snimanje, montažu, platiti četiri igrača…Pet godina smo radili koreografiju…sve u svemu, to su nemogući uslovi za rad i život. Da li ste makar u Sloveniji, gde poslednjih godina najviše snimate, bolje plaćeni?
- Jan Cvitković je napravio svoju firmu kako bi snimio najveću slovenačku produkciju ove godine, film 'Od groba do groba' gde igram jednu od šest glavnih uloga. Snimala sam u septembru i oktobru tu tragikomediju. Posredstvom gluvoneme devojke koju igram, sve na kraju postane čista tragedija. Dobila sam trinaest hiljada maraka ili sedam hiljada evra za ulogu, i to u šest rata. Bedno, ali od toga živim. Mladi reditelj prethodnog filma u kome sam igrala, 'Kruh i mleko' za pet godina zaradio je koliko ja nisam za dvadeset šest. Pretvorili su mi te tolare u evre; oni ti uzmu 1,4 ovi ti uzmu 0,3 i stigne novac u Beograd. Bar ne moram vozom da idem po novac. Bez obzira, hvala Slovencima.
Zvuči neverovatno da ste odigrali ulogu gluvoneme devojke obzirom da ste sve drugo samo ne gluvi i nemi kad je reč o stvarnosti koja vas okružuje?
- Takva sam, nemam brnjicu oko nosa. Jedino mogu da pozdravim sve ljude koji je nose. To je postala Srbija danas, to je pirsing hit ovde i sada- brnjica. Ona postaje znak Božiji ako je prihvatite, onda dobijate velike pare i postajete uspešni. Samo su te naše brnjice nevidljive. Zar nije to oduvek bio naš izvozni hit!?
- Ne, to su bile svinje bez brnja a ove danas ih nose, samo su te brnjice nevidljive. Mi koji ih ne nosimo nemamo posla, nešto smo poput 'Tajnog društva Alan Frod'. Možda da ste u svom glumačkom opusu više pažnje posvetili ulogama tipa Koštana, Sofka ili Zona, možda bi sve bilo drugačije?
- Teško, ne vrckam, ne igram i ne pevam bosa na otvaranju kongresa, ne recitujem pod mostom, nisam bila član neke partije niti sam pritom zabranila da se maše mojim imenom… Bila bih ikona devedesetih da sam sve to umela. Ovde kontinuitet nikad nije na ceni, ovde je bitno plasirati što više novih i glupih. Nama bez brnjica u ovoj prestonici svih rupa, preostao je još samo ulični romantizam- dendizam. Mada i to nam sada oduzimaju ovi što imaju brnju. Oni mogu da se dendiraju, nose dolčegabane, glume nove romanse sa frajerima iz bogatunskih familija, pa kad se završi jedna državna romansa, počne sledeća… Da li moguće da nijedna društvena uloga nije rezervisana i za ljude poput vas?
- Ma ovo društvo ne postoji, o kom društvu mi pričamo? Evo danas gledam ove aukcije, ne mogu da verujem ni u cifre koje se izgovaraju ni u ljude koji to kupuju. Kakvo, bre, društvo, ovo je rupa, ne država svih građana, nego rupa svih građana. Odakle si? Iz prestonice svih rupa! Prema tome o kakvom društvu, o kakvom budžetu govorimo, i o kakvoj kulturi i zabavi? Milorad Pavlović
