Izvor: Politika, 22.Okt.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne trilaterale iza zatvorenih vrata
Na veliki skup u Beogradu pozvana predsednica Kosova Atifete Jahjaga. – Jedna od tema i kriza u Ukrajini, dolaze učesnici iz Kijeva i Moskve
Najveći svetski i evropski bankari i industrijalci, od izvršnog direktora „Rotšild grupe” do predsednika „Goldman Saksa”, zajedno sa bivšim političarima i državnicima za koje se smatra da iz senke upravljaju nevidljivim dizginama takozvane tajne svetske vlade, od 31. oktobra do 2. novembra, boraviće u Beogradu.
Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su Srbi, inače skloni teorijama zavere, pod trilateralom smatrali grupu najuticajnijih svetskih igrača pod maskama, za nekoliko dana imaće retku priliku da im vide lica u svojoj prestonici. Ali, zakoni trilaterale su ipak jasni. Ono što će se u Beogradu govoriti iza zatvorenih vrata, zaista će ostati tajna!
– Na sastancima gde se odvijaju važne diskusije, nije poželjno prisustvo javnosti, jer bi se u tom slučaju, recimo, čitave berze i tržišta poremetile. Naime, na sastancima Trilateralne komisije, učesnici nisu opterećeni medijima i mogu da govore o ozbiljnim stvarima, znajući da njihovi dijalozi neće izaći u javnost – pojašnjava Jovan Kovačić, predsednik Nacionalne srpske grupe i član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije, koji je i predsednik kompanije „Ist vest bridž”.
Tridesetosmu sednicu Evropske Trilateralne komisije otvoriće predsednik Žan-Klod Triše, nekadašnji šef Evropske centralne banke, dok će visoke zvanice pozdraviti premijer Aleksandar Vučić. On će učestvovati i na „Panelu lidera”, kao i na panelu „Srbija i EU”.
Jer, među gostima su Majkl Fuks, član nemačkog Bundestaga i potpredsednik Evropske trilateralne komisije. U Beograd će doći i doskorašnji premijer Italije Mario Monti, kao i Luk Koen, guverner Nacionalne banke Belgije. Očekuje se i dolazak admirala Đanpaola di Paola, bivšeg italijanskog ministra odbrane i bivšeg ministra vojnog komiteta NATO-a.
Najvažnija „zverka” ovog sastanka ipak će biti Piter Saterlend, predsednik „Goldman Saksa”, najveće investicione banke na svetu. Tahir Hasanović, predsednik Organizacionog odbora 38. sednice Evropske trilateralne komisije u Beogradu, ističe da se očekuje dolazak oko 160 istaknutih gostiju. Hasanović i Kovačić potvrđuju da su u Beograd pozvani i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, zatim i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, potom bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Pozivi su upućeni i premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću i predsedniku Makedonije Đorđu Ivanovu.
Ukoliko prihvati poziv, poseta Jahjage bi bila prvorazredna politička senzacija. Ali, bez obzira na njenu odluku, Kovačić kaže kako je važno da je poziv na ljubazan dijalog upućen sa najboljim namerama. On ističe da trilaterala nije tajno društvo, jer je spisak svih članova objavljen na internetu. Razlog za to što se trilaterala smatra, recimo, „svetskom vladom u senci”, jeste taj što se sastanci odvijaju iza zatvorenih vrata. Sve što se izgovori, ostaje iza vrata. Ovoga puta srpskih.
Kovačić, ipak, upozoravajući na još jednu zabludu o trilaterali. On, naime, tvrdi da trilaterala nije usmerena protiv Rusije i Kine.
– U azijskoj grupi trilaterale ima više od 20 članova iz Kine, dok ruski predstavnici prisustvuju sastancima iza zatvorenih vrata oko 15 godina. I biće prisutni u Beogradu, na panelu oko Ukrajine, gde se očekivalo da dođe i Arzenij Jacenjuk, sadašnji premijer Ukrajine. Ali, po svemu sudeći, doći će ministar spoljnih poslova Ukrajine, jer se dva dana pred sastanak trilaterale u Beogradu, održavaju izbori u Ukrajini. Ali, u Beogradu će biti i Sergej Karaganov, jedan od Putinovih saradnika – napominje Kovačić, podsećajući kako je naša zemlja zvanično primljena u trilateralu u Berlinu prošle godine.
To se smatra izuzetnim komplimentom u krugovima ove organizacije, jer je Hrvatska dobila prijem u trilateralu tek kada je dobila datum prijema u EU. Trilateralisti ipak očekuju od Srbije nastavak teških reformi i ulazak u EU. I, tvrdi Kovačić, od njih nema dodatnih, teških uslova. On je izričit: trilaterala od zvaničnog Beograda ne traži ni ulazak u NATO, ni okretanje leđa Rusiji.
Koketiranje Srbije i Jugoslavije sa trilateralom ne vezuje se samo za Tita koji je pokušao da uvede SFRJ u moćnu ekipu. Naime, maršal je smatrao da je bolje da sedi unutra, gde se rešavaju stvari, nego da sedi neobavešten napolju. Ali, Tito je odbijen, jer tadašnja Jugoslavija nije imala dve stvari: demokratiju i slobodno tržište.
Slobodan Milošević je pokušao da se učlani preko svoje bankarske Borke Vučić i njenog zaista dobrog odnosa sa Rokfelerom. Ali, naglašava Kovačić, Sloba u tome nije uspeo. Možda je i taj neuspeh tajna njegovog kraja? Ali, sa trilateralistima je uvek tako. Uvek ostaje ono „možda”.
Pozvan je i Henri Kisindžer koji samo iz zdravstvenih razloga neće biti prisutan. Srpski trilateralisti očekuju da iduće godine u Beograd dođe, uz Henrija Kisindžera, ključni strateg američke spoljne politike Zbignjev Bžežinski. Obojica su, razume se valjda, jedni od ključnih igrača „drim tima” svetske trilaterale.
Fama o toj organizaciji traje neprekidno od 1973. godine, kada su se na ranču Dejvida Rokfelera, upravo na inicijativu Bžežinskog, sastali osmorica ljudi sa idejom da još više učvrste odnose Amerike, Evrope i Japana, u epohi hladnog rata. Zvanično, iskusni lideri su u tišini Rokfelerovog imanja razmatrali globalna pitanja i najveće izazove svetskog biznisa.
A kakva je moć organizacije govori sledeći detalj. Po izbijanju svetske ekonomske krize, šest premijera Evrope došli su na funkcije iz Trilateralne komisije. Mario Monti je bio predsedavajući Evropske trilaterale, ali je „prekomandovan” u Rim. Kada je postavljen za premijera Italije, zamrzao je svoje članstvo. Sada se Monti vratio na staro izvorište moći – u trilateralu.
Od domaćih političara, „prijateljem trilaterale” smatra se šef diplomatije i lider socijalista Ivica Dačić. Možda se tajna njegovog trajanja, osim njegove političke veštine, krije i u tom prijateljstvu?
-----------------------------------------------------------------------
Od Rotšilda do Rojač Dač Šela
U Beograd će doći Gaj Eliot, potpredsednik „Rojal Dač Šela”, najveće naftne kompanije na svetu, kao i Jirgen Fitcen, izvršni direktor Dojčbanke. Biće tu i Najdžel Higins, izvršni direktor „Rotšild grupe”, kao i Volfang Išinger, bivši član evropske trojke za Kosovo. Dolazak su najavili Ursula Klasnik, bivša ministarka spoljnih poslova Austrije, Marčelo Sala, potpredsednik „Inteza Sao Paolo grupe”, Andreas Strajhel, predsednik „Erste bank grupe” i Đuzepe Vita, predsednik Unikredit banke.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 22.10.2014.
