Izvor: Blic, 24.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne arhive pomogle lustraciju
Tajne arhive pomogle lustraciju
BERLIN (SENSE) - Nemci su imali nesreću da se u prošlom veku dvaput suoče sa diktaturom i savladavanjem njenih posledica: posle Drugog svetskog rata Nemačka je pretvorena u zemlju fizičkih i moralnih ruševina, koje je trebalo otkloniti putem obnove i denacifikacije, a posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja dve države Nemci iz istočnih delova zemlje suočili su se sa nedelima svemoćne tajne policije Štazi i posledicama diktature >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vladajuće partije (Socijalističke partije Nemačke - SED). U procesu savladavanja posledica diktature, važnu ulogu u ujedinjenoj Nemačkoj odigrao je Rajner Epelman, bivši zidar, diplomirani teolog, a potom i ministar za razoružanje i odbranu u prelaznoj vladi Lotara de Mezijea. Epelman (59) je bio član dve anketne komisije nemačkog Bundestaga, koje su se, počev od 1992. godine, bavile izučavanjem posledica diktature SED, a od 1998. godine stoji na čelu zadužbine, koja se bavi istim zadacima.
Epelman je poslanik Bundestaga od 1990. godine i član Saveznog predsedništva Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Odazivajući se molbi za razgovor o lustraciji, o kojoj se trenutno u Srbiji veoma mnogo govori, Epelman ističe da, nažalost, ne zna mnogo o ovdašnjim prilikama, ali nas podseća da proces lustracije nikad i nigde nije išao lako. - Predsednica nemačkog Bundestaga Rita Sismut uputila je 1992. godine predlog svim predsednicima parlamenata postkomunističkih zemalja da započnu postupak lustracije, ali odgovore nije nikad dobila - kaže Epelman, dodajući da je, u međuvremenu, u nekim od ovih zemalja, ipak, mnogo učinjeno da se prošlost savlada. Kad je o Nemačkoj reč, tu se, na samom početku, isprečio jedan problem: dve trećine Nemaca u zajedničkoj državi nije bilo preterano zainteresovano da se bavi problemima prošlosti one jedne trećine iz bivše NDR. Međutim, zahvaljujući širokom političkom konsenzusu, u kojem su učestvovale i tadašnje opozicione, a danas vladajuće partije SPD i zeleni, ali ne i 'naslednici' SED - Partija demokratskog socijalizma (PDS), bilo je moguće obezbediti pravnu osnovu ovog procesa, tj. donošenje odgovarajućih zakona, odakle ovaj proces mora započeti. Putem slobodnih i nezavisnih medija i, naravno, nezavisnog sudstva, uz rastuću zainteresovanost i podršku javnosti, proces savladavanja druge nemačke diktature dobio je puni zamah i doveo do ujednačavanja moralnih i političkih merila u oba dela zajedničke države. - Formulacija i afirmacija tih novih zajedničkih vrednosti su, uostalom, deo trajnih dostignuća i krajnji smisao čitavog ovog procesa - napominje Epelman.
Savladavanje posledica diktature u Nemačkoj bilo je značajno olakšano postojanjem arhiva bivše službe Štazi, koju njeni šefovi nisu stigli da unište. U 180 kilometara dugoj zaostavštini policijskih spisa bilo je moguće proveriti gotovo svaku optužbu i pronaći dokaz za sve sumnje i indicije. Ova arhiva, koja je dobila ime po svom prvom rukovodiocu Joakimu Gauku, bila je stavljena pod kontrolu države, a pristup i ophođenje prema dokumentaciji odmah su uređeni odgovarajućim zakonom. To je čitavom procesu dalo potrebnu verodostojnost i otklonilo svaku mogućnost zloupotrebe.
Branislav Milošević Razlika između žrtve i počinioca
Epelman misli da i Zakon o korišćenju arhiva Štazi treba dopuniti, uvođenjem razlike između 'počinioca' i 'žrtve'. Zakon, u sadašnjoj verziji, govori o 'pogođenima', ali dosadašnje iskustvo je pokazalo da se mnoge ličnosti, među njima i neke koje su danas aktivne na nemačkoj političkoj sceni, pojavljuju u dvostrukoj ulozi: jednom kao 'neformalni saradnici', voljni ili nevoljni, moćne policije, a drugi put kao njene žrtve. Ako imaju pravo na zaštitu od uvida javnosti u deo dokumenta koji ih prikazuje kao žrtve, ne mogu taj tretman imati kad se nalaze u ulozi 'počinioca'. Ali, pored pravne infrastrukture i demokratskih institucija i prakse, odlučujući činilac za uspeh u savladavanju procesa je spremnost ljudi da u njemu učestvuju i da ga podrže. - U istočnim delovima Nemačke svega jedan do dva procenta građana, na jedan ili drugi način, sarađivali su sa Štazi. Za ogromnu većinu ljudi kontakti sa ovom službom bili su nešto nepristojno i nedostojno. I, to je odlučilo da proces savladavanja započne i donese rezultate - zaključuje Epelman.
