Izvor: Politika, 02.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna katakombi manastira Sveti Jovan
Nadomak Sočanice oživeo je manastir Usekovanje svetog Jovana Krstitelja, ali je on pretesan za bratstvo prispelo iz Zočišta i manastira Sveti vrači
Sočanica – Tri i po kilometra od naselja Sočanica, sa desne strane magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Raška, pre šest godina oživeo je manastir Usekovanje svetog Jovana Krstitelja. Zla sudbina nagnala je oca Jovana (Jelenkov) da ponovo otkrije manastir koji je vekovima bio sočanička parohijska crkva, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ga, zajedno s bratstvom, Albanci proterali iz Zočišta i manastira Sveti vrači.
Crkva svetog Jovana Krstitelja podignuta je na temeljima porušene prethodne, posvećene Vavedenju Majke božije. Ono što je specifično za ovu crkvu jeste to da se oltar nalazi u steni, a u samom oltaru postoji otvor, u podu, koji vodi ka podzemnim hodnicima, za koje stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Prištine procenjuju da datira iz perioda kada su se prvi hrišćani krili u katakombama.
Jerođakon Evtimije nam kaže da je pre godinu dana, kada je trebalo urediti odvodni kanal kako bi se predupredilo urušavanje oltara, pronađen do tada zatrpani ulaz u katakombe. Stručnjaci pretpostavljaju da podzemni tuneli potiču iz 2. ili 3. veka, koji se i naziva katakombni period hrišćanstva. Ovu hipotezu potkrepljuju i podatkom da se i u samom naselju Sočanica nalazi arheološko nalazište iz perioda između 2. i 4. veka, tačnije, reč je o ostacima rimskog grada Municipijuma.
– U tom periodu hrišćanstvo je bilo zabranjeno, a tadašnji hrišćani su se krili u katakombama i pećinama. Nije slučajno što je na toj pećini u 14. veku sazidana Vavedenjska crkva, koju su Turci sravnili sa zemljom, da bi mnogo kasnije, 1862, na istom mestu bila podignuta crkva, odnosno manastir posvećen svetom Jovanu – kazuje jerođakon Evtimije i dodaje da je sada ovde deset monaha, ali da su konaci i kelije premali za toliko bratstvo. Zato veruju da će biti izgrađeni novi, kao i konačište za goste.
– Ovdašnje katakombe su značajno otkriće ne samo za pravoslavni svet, već i za svetsku kulturnu baštinu. Ovo mesto nikoga ne ostavlja ravnodušnim, dolaze naši ljudi, ali i stranci, ovi iz Kfora i Unmika, bez obzira na veru i naciju – kaže Evtimije.
Inače, manastir poseduje pet hektara zemlje, nešto od toga je pod šumom, ali jeromonah Evtimije ističe da teško mogu da žive od vlastitih prihoda. Nedavno su počeli da gaje pčele, a francuski vojnici iz sastava Kfora im prave baraku za pčelarsku opremu, a pomogli su i da se dovede voda do porte i konaka. Nedavno je uz pomoć Vlade Srbije asfaltirano 500 metara puta, a monasima mnogo znači i novčana pomoć koju dobijaju od države.
Svakodnevno u manastir pristižu vernici, iseljeni ne samo iz Sočanice, Leposavića ili sa severa Kosova, već i sa cele teritorije južne pokrajine, prevaljujući i rizične deonice puta. Dolaze ljudi i iz uže Srbije i Republike Srpske. Pomažu svi koliko mogu. Jedan poznati srpski fudbaler dao je novac za kupovinu nove „lade nive”. Pre toga, bratstvo je na raspolaganju imalo samo jedno, i to dotrajalo vozilo.
– Najpre bi valjalo uraditi konake i radionice jer smo doskora samo „kaširali” ikone, ali kako su u jednoj zgradi i konaci i gostoprimnica, i kancelarija, i biblioteka i zimska kapela, to je mali prostor za sve one koji spas duše vide u molitvama i Bogu. S nadom i verom i uz božju pomoć, nadamo se da ćemo mnogo šta da uradimo, i da će manastir zaživeti onako kako i dolikuje bratstvu. Da deo vremena provodimo u molitvama, a deo u radu, jer tako tradicija monaštva nalaže – kazuje jeromonah Evtimije.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 03/06/2008]
