Izvor: Politika, 24.Mar.2009, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna groba Draže Mihailovića
Ne zna se da li je streljan u Lisičjem potoku ili na Adi Ciganliji, tako da je ponuda od 100.000 dolara pronalazaču njegovih posmrtnih ostataka veoma aktuelna
Dragoljub Draža Mihailović, ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske i komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, zvanično, streljan je noću, oko 1.30 časova, 17. jula 1946. godine. Pravosnažna presuda je, pod svetlošću reflektora, ekspresno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvršena, a ni posle 63 godine javnost nije saznala gde je obavljena egzekucija i gde počivaju njegovi posmrtni ostaci. Tužilac je bio pukovnik Miloš Minić, a veću je predsedavao sudija pukovnik Mihajlo Đorđević. Ostali upućeni u taj događaj, odnosno prisutni tom činu, kako tvrdi Miroslav Todorović, bivši sudija, a sada advokat – bili su Edvard Kardelj, Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić, Ćeća Stefanović, Ivan Krajačić Stevo, Josip Manolić, Edo Brajnik, izvesni pukovnik Vujošević, neznani lekar i fotograf – uglavnom nisu više među živima, a tajnu gde se nalazi grob Draže Mihailovića odneli su sa sobom. Srpskoj javnosti su ostali dužni objašnjenje zašto je to bila najčuvanija državna tajna.
Kao što to uvek biva, u nedostatku zvaničnih verzija, o toj smrti i mestu sahrane raspredaju se mnoge, gotovo fantastične priče, a „poverljive” informacije prenose se od čoveka do čoveka. Zato nagrada od 100.000 dolara, koju je ponudila emigrantska organizacija Srpska narodna odbrana iz SAD onome ko pronađe Dražin grob, teško da će ikada biti isplaćena.
Podsetimo, ukratko, na nekoliko verzija tog događaja od 16. jula 1946. godine.
Prva, da je streljanje Draže Mihailovića obavljeno na Adi Ciganliji u Beogradu, čiji je glasnogovornik Mihajlo Šeškijeviječ. Posle tog čina Mihailovićevo telo je navodno bačeno u krečanu gde su nestali zemni ostaci, potom je srušen zid između krečane i septičke jame čime je mesto zatrpano za večita vremena. O tome je svedočio Đoko Jovanić, komandant Šeste ličke i potonji šef KOS-a Jugoslavije: „Ozna je sprovela Dražu Mihailovića do Lisičjeg potoka tako da je Tito mogao da čuje rafale. Poslije su Dražin leš odnijeli na Adu Ciganliju gde je sahranjen.” Iz „pouzdanih” izvora tačno je utvrđeno gde se to dogodilo, pa je na Adi, kod kupališta, kao simbol sećanja, postavljen jarbol. Upućeni „znaju” o čemu je reč.
Druga verzija o kojoj je govorio Jovica Crvenko, koji je proveo tri decenije u tamnicama Albanije kao informbirovac, jeste avalski put, preciznije – jaruga kod Jajinaca.
Treća verzija potekla je sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz ravnogorskih krugova u Beogradu. Po njoj, mesto događaja je današnje zdanje Ortopedske bolnice na Banjici.
Četvrta i najverovatnija mogućnost jeste Lisičji potok, podno dedinjskog brda. Tome u prilog govore sledeće činjenice. Najpre svedočenje Ljube Lazarevskog, podoficira JNA u penziji, koji je, kako tvrdi, bio svedok zbivanja. On je u pratnji novinara pre nekoliko godina precizno pokazivao put koji je pređen te noći od zatvora u Đušinoj ulici do Ulice Velisava Vulovića u Lisičjem potoku. Golim okom bila su, na licu mesta, vidljiva tri grobna ulegnuća, jedno pored drugog, kao na zapuštenim seoskim grobljima. To je i logično, jer su pored Mihailovića streljana i sahranjena još osmorica njegovih saboraca. Zatim, ta zemljišna parcela je, za razliku od brojnih u okolini gde ni igla više ne može da stane, izuzeta od bilo kakve gradnje. Zašto?
To mesto je, 2005. godine u pratnji novinara „Politike”, obišao i šef BIA i, doduše usmeno, potvrdio da je tu grob Draže Mihailovića. Zvaničnih dokumenata u bivšem Vrhovnom vojnom sudu nije bilo, kao što ih nema ni u arhivama Beograda, Srbije i Jugoslavije.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 24/03/2009]
