Izvor: Politika, 04.Jun.2012, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna evropska veza
Golubac, Donji Milanovac – U subotu, drugog juna, pred zgradu Opštine Golubac stiglo je nekoliko automobila na čijim vratima su srpska i nemačka zastava, a sa strane tri slova: GIZ. To je skraćenica od Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (Nemačko društvo za međunarodnu saradnju). U automobilima su nemački političari, među njima Peter Fridrih, ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg. Svi obučeni u biciklističku opremu: uske aerodinamične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pantalone i majice.
Na vratima strane goste pozdravlja stari, ali i ponovo izabrani, predsednik opštine Zoran Pajkić. Obilaze dunavski kej na kome ljudi iz opštine objašnjavaju nemačkim zvaničnicima kakvi su im planovi za razvoj turizma. „Da li se peca ovde?”, pita ministar Fridrih. Pajkić klima glavom i objašnjava da je prošle godine na tom mestu održano i svetsko ribolovačko prvenstvo. Fridriha zanima ima li biciklista. „Sve ih je više”, odgovara Pajkić.
Nakon Golupca povorka nastavlja put uz Dunav do Lepenskog vira. Tamo biva dočekana sa decom u narodnoj nošnji, domaćim sokom od zove, teletinom pečenom ispod sača, a pre svega, obilaskom Muzeja „Lepenski vir”.
Ministar Fridrih i još četvoro njegovih prijatelja, među kojima je i Mihael Kramer, poslanik Evropskog parlamenta ispred nemačke partije Zelenih, zatim sedaju na svoje bicikle tankih guma, mašu domaćinima i nastavljaju put koji su započeli 28. maja u Ulmu, gradu u kome se rodio Albert Ajnštajn i gde je Dunav samo – rečica.
Naime, petočlana ekipa je nedelju dana putovala od nemačke pokrajine Baden Virtemberg do Rumunije prateći obalu Dunava, razgledajući prirodu, razgovarajući sa lokalnim stanovništvom i lokalnim samoupravama, upoznaju regiju u koju Evropska unija planira da uloži na desetine milijardi evra – Dunavsku regiju.
„Ovo za mene nije samo sport”, objašnjava ministar Fridrih novinarima. „Ja sam nadležan za Dunavsku strategiju pokrajine Baden Virtemberg. Onaj ko posećuje samo glavne i velike gradove zaista malo vidi šta se stvarno dešava u dunavskoj regiji i šta bi ustvari trebalo da se uradi u njoj. Ovo je način da zaista lično doživim ono o čemu sam do sada samo pričao”, dodaje Fridrih.
Evropska Dunavska strategija obuhvata osam članica EU, ali i Hrvatsku, koja će to postati naredne godine, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu.
Petočlana ekipa biciklista iz Nemačke u centru Donjeg Milanovca (Foto: Milovan Milenković)
Glavna ideja je da Dunav, reka dugačka 2.900 kilometara, koja spaja oko 100 miliona ljudi i deset podunavskih država, različite kulture i jezike, može doprineti još većem razvoju Evrope i povećati kvalitet života ljudi koji žive u blizini Dunava. Turistički potencijal, posebno nerazvijenog srednjeg i donjeg toka, je neprocenjiv. Iz tih razloga Dunavski centar za kompetenciju (DCC – Danjub kompetens centar), organizovao je prošlog leta „Konferenciju na vodi”, upravo sa idejom da pre svega organizacijama, preduzećima i institucijama iz šest država ovog regiona iz oblasti turizma pomognu da u sklopu Dunavske strategije razvijaju i promovišu turističku ponudu.
Vozeći se ka Donjem Milanovcu, ministar Fridrih je video nerazvijenu turističku infrastrukturu. Malo je mesta na kojima se može odmoriti, ručati ili prespavati. Sa druge strane, živopisnost predela koji se mogu videti su neuporedivi sa drugim predelima kroz koje Dunav protiče. „Utisci sa ovog puta su mi veoma pomešani. Za dunavsku regiju jeste karakteristično da su veoma velike razlike između gradova i država kroz koje Dunav protiče, ali reka povezuje sve i može da posluži da se sve to na Dunavu umreži. Dunav je kao neka tajna veza Evrope. Evropa bi trebalo da raste odozdo, nije dobro ako bi Evropa ostala samo elitni posao.”
Ministar je dodao i da je impresioniran postojećim biciklističkim putevima.
„Cikloturizam je u međuvremenu postao veoma bitan privredni faktor. Veoma je malo ljudi u Evropi koji su uopšte videli ove fantastične pejzaže. Smatram da je za pohvalu svaki trud koji se ulaže da se napravi neka infrastruktura, da se napravi nešto kao što je Muzej „Lepenski vir”, biciklističke staze... Kada bi se još razvila turistička infrastruktura, poput hotela, međugradskih prevoza, železnica, onda bi to zaista bila velika šansa da se ovde razvije turizam.”
Posle Donjeg Milanovca, ekipa okupljena oko nemačkog ministra, nastavila je put prema Rumuniji. Za kraj je sa novinarima podelio svoja očekivanje da će uskoro, nakon što Srbija konstituiše vladu, rad zajedničke komisije Baden Virtemberga i Srbije biti nastavljen.
Mirko Rudić
objavljeno: 04.06.2012.
