Izvor: Blic, 25.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić najavljuje pomilovanje
Tadić najavljuje pomilovanje
Predsednik Srbije Boris Tadić spreman je da pomilovanjem oslobodi od krivičnog gonjenja naše regrute u inostranstvu koji se nisu odazvali pozivu na služenje vojnog roka, rečeno je 'Blicu' u Tadićevom kabinetu. U kabinetu pojašnjavaju da bi u skladu sa Zakonom o pomilovanju proceduru pomilovanja trebalo da pokrene Ministarstvo pravde.
Ovaj stav iz kabineta predsednika usledio je nakon najava iz Republičkog javnog tužilaštva da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tužilaštvo i dalje insistirati na hapšenju svih regruta koji se vrate u zemlju, a nisu služili vojnu obavezu. Ministarstvo odbrane, naime, tražilo je od javnog tužilaštva da se na prijave za krivično delo neodazivanja pozivu i izbegavanju vojne službe iz člana 214 Osnovnog krivičnog zakona primeni član 8 stav 2 ovog zakona koji bi to delo tretirao kao krivično delo neznatne društvene opasnosti. 'Generalna automatska primena člana 8, st. 2 OKZ na prijave zbog krivičnog dela iz čl. 214 OKZ predstavljala bi kršenje zakona od strane Tužilaštva, a donošenje uputstva koje je tražilo Ministarstvo odbrane predstavljalo bi presedan u praksi, navodi se u saopštenju Republičkog javnog tužilaštva. Zato je Tužilaštvo, kako se navodi u saopštenju, zauzelo stav da je ovo političko a ne pravno pitanje, koje se može rešiti jedino donošenjem akta o amnestiji ili dekriminalizacijom ovog dela, za šta je potrebna politička volja, a ne nezakonito postupanje tužilaštva.
Stav Tužilaštva Prvoslav Davinić, ministar odbrane, ocenio je kao bezobrazluk i rekao 'da je sramota da na mesto javnog tužioca bude izabrana ličnost koja nema osećaj šta je pravda i potreba države'. Slobodan Janković, v.d. republičkog javnog tužioca za 'Blic' nije želeo da obrazlaže stav Tužilaštva navodeći da je sve sadržano u saopštenju, a zamoljen da prokomentariše izjavu Davinića, kratko je rekao: 'Nemam nikakav komentar'.
Prve reakcije stručne javnosti na stav Tužilaštva i spremnost predsednika Tadića da amnestira regrute svode se na stav da je i jedna i druga strana u pravu i da se problem regruta može rešiti samo amnestijom.
- Amnestija je kao rešenje prihvatljiva samo za regrute koji su već počinili krivično delo, ali s druge strane to može biti loš primer za buduće generacije i ovo ne bi smelo biti rešenje na duže staze. Zato se amnestija može pozdraviti samo za ovaj put, ali za ubuduće država mora zauzeti jasniji stav i vrlo precizno se odrediti prema tome da li vojna obaveza ostaje i dalje ili treba da se ide na profesionalizaciju vojske - kaže za 'Blic' vojni analitičar Aleksandar Radić.
Milorad Timotić, iz Centra za civilno-vojne odnose, Tadićevu spremnost na amnestiju regruta ocenjuje kao dobru jer bi se time, kako kaže, izbeglo hapšenje regruta koje njima nanosi veliku neprijatnost, a s druge strane šteti imidžu vojske. On, međutim, upozorava da i ako bi se postojeći problem rešio amnestijom ostaje pitanje, šta uopšte raditi u slučajevima, kada se regruti ne odazivaju na osluženje vojnog roka jer, kaže i regruti koji žive ovde u poslednje vreme, sve češće se ne odazivaju na pozive za odlazak u vojsku. R. Marković
.jpg)
