Izvor: B92, 18.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Tehnologije i zdravlje
Beograd -- Predsednik Srbije kaže da su pozitivni rezultati globalizacije najvidljiviji u delovanju Svetske zdravstvene organizacije.
Boris Tadić je danas, obraćajući se učesnicima 57. zasedanja Regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu u Beogradu, rekao da globalni integracioni procesi nemaju nikakvog smisla ako nisu usmereni na pojedinca.
Prema Tadićevim rečima, saniranje posledica ubrzanog života u savremenom svetu po zdravlje ljudi i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << primena novih tehnologija u zdravstvu jesu najveći izazovi SZO.
Koja je mera izdržljivosti ljudskog bića, kako savremeni čovek podnosi stres, nove i stare bolesti, jesu pitanja na koja, prema Tadićevim rečima, moderno zdravstvo mora da nađe odgovor.
"Savremenici smo najbržeg perioda u razvoju čovečanstva, svaka decenija je brža od prethodne. Moderno vreme podrazumeva i primenu novih tehnologija u životu i lečenju", rekao je Tadić.
Srbija je snažno opredeljena da napreduje u evropskim integracijama i da se povezuje sa svim zemljama sveta, pogotovu u zdravstvu, rekao je Tadić.
Nijedna zemlja sama ne može da izađe na kraj sa problemima u zdravstvu koji pogađaju ceo svet, rekao je Tadić i istakao da Srbija ne sme da ostane van tih integracija.
Čen: Opasne pandemije
Najnoviji slučajevi virusa ptičjeg gripa u Kini pokazuju koliko su današnje zarazne bolesti opasne, kažu lekari.
Margaret Čen, direktorka Svetske zdravstvene organizacije, već 10 godina se bavi ovim problemom i kaže da samo jedinstven pristup celog sveta može pomoći da se zaustave velike bolesti.
"Svako ministarstvo mora biti u stanju da nadgleda neobične infekcije. Pandemija je globalni događaj. Sa pandemijom nijedna zemlja ne može sama da se izbori. Pandemija zahteva međunarodnu i globalnu saradnju", kaže ona.
Pored epidemija, veliki izazov pred zdravstvenim organizacijama u svetu je i siromaštvo. SZO smatra da samo jaka ekonomija i visok standard stanovništva jedne zemlje može da osigura stabilnu zdravstvenu zaštitu.
Klimatske promene prete zdravlju ljudske vrste na različite načine, a pre svega utiču na hranu, vodu i vazduh, upozorila je Margaret Čen.
Sve zemlje moraju da ulože napor u ostvarenje milenijumskih ciljeva razvoja u evropskom regionu, s akcentom na ulogu koju u tom domenu mogu da imaju zdravstveni sistemi razvijenih zemalja, rekla je Čenova u Domu Narodne skupštine.
Prema njenim rečima, milenijumski ciljevi su posebno usmereni na mortalitet majki i dece, jer je stepen njihove smrtnosti u pojedinim evropskim zemljama isti kao u nekim delovima Sahare.
Direktorka SZO je ukazala na porast broja obolelih od nezaraznih bolesti i istakla da je gojaznost postala globalni problem koji poprima epidemijske razmere, što bi se moglo uspešno redukovati propragiranjem zdravih stilova života.
Prema rečima Čenove, neophodno je posebnu pažnju posvetiti i kućnoj nezi starijih ljudi, sprečavanju širenja pojedinih zaraznih bolesti, pravovremenoj vakcinaciji i davanju lekova, da se ne bi desilo da se u skorijoj budućnosti suočimo sa opasnim virusima.
Ona je naglasila da je, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, primetna razlika u nivou zdravlja u istočnim i zapadnim zemljama i da se, u skladu s tim, ne sme dozvoliti da siromašne zemlje postanu još siromašnije, na šta značajno mogu da utiču i politički lideri.
Direktorka SZO je podsetila skup da je osnovna misija te organizacije ostvarivanje najvišeg mogućeg stepena zdravlja za sve narode, jer ona promoviše zdravstveno-tehničku saradnju među državama, sprovodi programe za kontrolu i smanjenje bolesti i teži da unapredi kvalitet života.
.jpg)
