Izvor: S media, 18.Jan.2011, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tačno u ponoć zamislite želju!
Sutra je Bogojavljenje. Noćas, tačno u ponoć, pogledajte u nebo i zamislite želju. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju.
Prema hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika. Na taj praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku krštavanja, u obliku svetlosnog goluba, sleteo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na glavu Isusa Hrista.
Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj, a predanje kaže da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji".
Praznovanje Bogojavljenja podseća hrišćane da misija Sina Božjeg nije počela njegovim rođenjem, već krštenjem, jer je do 30. godine Isus Hristos živeo običnim životom drvodelje. Isus Hrist je živeo još tri godine posle krštenja ispunjavajući svoju misiju.
Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.
U Bogojavljenskoj noći, prema drevnom verovanju, otvara se nebo, a ko bi to opazio, Bog bi mu ispunio svaku želju koju iskaže.
Veliki broj ljudi bude budan cele noći. Jedan deo zamisli želju tačno u ponoć.
Želja, kakva god da je mora biti jasna i glasna, nedvosmislena…
Pripoveda se kao anegdota da je neki nestrpljiv čovek, proturivši u Bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i zureći u nebesa, zbrzan, umesto da poželi ćup zlata veliki k'o glava, pogrešio i zaželeo glavu k'o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali, umesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k'o ćup, koja mu osta zaglavljena u prozoru.
U narodu se praznik Bogoljavljenje, kojim se završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića) kada nema krštavanja, jer Isus Hrist još nije bio kršten, zove i Vodice ili Vodokršće.
Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog dana u crkvi osveštava i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć.
Krštena vodica se svakome daje, da je svaka kuća drži za 40 dana "radi svake upotrebe" i zdravlja. Veruje se da se osveštana bogojavljenska vodica ne može ustajati ni usmrdeti, pa se i cele godine čuva u sudovima, zakićenim strukom bosiljka, kao lek kad obole oči, uši, zubi i "zavije trbuh".
Bogojavljenska vodica čuva se i kao svetinja koja čisti sve što se opoganilo. Piju je i trudne žene, kada ne mogu lako da se porode - da se iznenada otvore, kao nebo na Bogojavljenje i rode zdravo čedo.
Koliko krajeva - toliko i običaja. Tako je i za Bogojavljenje.
Tako je u mnogim mestima obnovljen prastari običaj ritualnog bacanja krsta u ledenu reku, a ljudi skaču u studenu vodu, nadmećući se ko će prvi doplivati do Časnog krsta i izneti ga na obalu.
Tanja Radunović
