Izvor: Politika, 18.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tačijevi ljudi dolaze u Beograd
Nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković govori o zaboravljenim pregovorima između Beograda i kosovskih Albanaca tokom 1998. godine, kao i o kontaktima koje održava s pripadnicima sadašnjeg establišmenta u Prištini
Vlast Slobodana Miloševića nije priznavala Ibrahima Rugovu kao predsednika Kosova, nije priznavala kosovske paralelne institucije, nije priznavala ni njihov školski program, ali je, nekada manje, a nekada više, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajnosti pregovarala snjim. Funkcioner SPS-a i nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković seća se pomalo zaboravljenih pregovora koje je tadašnji Beograd vodio s ljudima Ibrahima Rugove 1998. godine, uoči potpisivanja plana Milošević-Holbruk i eskalacije sukoba između snaga OVK i MUP-a Srbije.
– Početkom 1998. godine, ponavljala se priča o rešavanju pitanja obrazovanja na Kosovu. Pošto nikako nije moglo da dođe do dogovora o jedinstvenom školskom programu, pregovori su stalno propadali. Međutim, u to vreme je pronađen posrednik, vatikanska humanitarna organizacija „Sveti Euđidio” koju je predvodio monsinjor Vićenco Palja. Tadašnji predsednik Milan Milutinović je na sebe preuzeo obavezu da se pregovara i sklopi sporazum – napominje Anđelković, koji je tada obavljao dužnost ministra omladine i sporta u vladi Mirka Marjanovića.
On ističe da je bilo pritisaka sa strane da pregovori započnu. Već tada, početkom 1998,bombardovanje SRJ je bilorealna opcija.
– Iz EU su insistirali na pitanju funkcionisanja obrazovnog sistema Albanaca. Članovi srpskog tima su bili Goran Perčević, Ratomir Vico i Dobrosav Bjeletić, a albansku je predvodio Fehmi Agani. Mi smo se susretali sa Albancima, ali nismo međusobno pregovarali. Razgovori su vođeni s monsinjorom Paljom. Polazna tačka je bila da se ne razgovara o školskom programu, već o tehničkim uslovima za ulazak albanskih studenata na fakultete.
Prema rečima Anđelkovića, prva verzija o kojoj su raspravljali Milutinović i Palja bila je da albanski studenti na fakultete idu pre podne, a srpski posle podne.
– U idealnim uslovima, to bi bilo prihvatljivo, ali u uslovima ogromne tenzije, to za mene nije bilo logično. Upozorio sam Milutinovića da bi već posle prve nedelje izbili sukobi. Milutinović je rekao –to moramo da potpišemo, pritiskaju nas. Međutim, razgovarao sam s monsinjorom Paljom u Predsedništvu Srbije. Princip dogovaranja je bio sledeći: našu ideju je morao da potvrdi Palja, a zatim da je, kao svoju, predloži albanskim pregovaračima. On nije bio prenosilac poruka, već medijator.
Umesto podela na smene, Anđelković je predložio da se – podele zgrade i Univerzitetsko naselje. Palja je tražio samo jedno – poštenu podelu. Cilj dogovora je bio priprema za početak školske 1988–1999. godine.
Anđelković kaže da su najveći problemi tokom razgovora nastajali unutar nacionalnih zajednica. Čak i kada bi pregovarači i njihovi politički lideri postigli dogovor, on bi bio uzdrman na terenu. Ponekad i batinama.
– Predložili smo da svih šest fakulteta damo odmah Albancima, u novoj modernoj zgradi, mislim da je imala 20.000 kvadrata. Održali smo potom sastanak s našim rektorom i dekanima, kako bismoih obavestili o našem predlogu. Sastanku u Prištini je prisustvovao i prof.dr Ratko Marković. Međutim, dekani su bili protiv sporazuma, rektor je bio protiv, ali to nije bilo dovoljno, pa je napolju odražan i miting. Izašao sam u masu, jedan me je ćušnuo, a ja sam im viknuo: „Hoćete da se tučemo”.
Anđelković je uskoro saznao da je i unutar druge delegacije bilo više problema, nego između pregovarača i monsinjera Palje.
– Naša delegacija u Prištini se preplašila od mitinga Srba, pobegli su na aerodrom gde ih je ih je već čekao avion. Ja sam krenuo peške kroz Prištinu, a masa je vikala za mnom: „Izdali ste državu”. Ušao sam u policijsku „zastavu”, neko je baci kamenicu i razbio šoferšajbnu. Ali, mi nismo odustali. Albanci su prihvatili naš predlog, s tim da nisu hteli da u tu novu zgradu „uđu” sa svih šest fakulteta. Ali, je to trajalo samo nekoliko dana. Posle mi je Ibrahim Rugova ispričao, kada smo s Milutinovićem došli u Prištinu, da su se njihovi profesori potukli između sebe, jureći ko će da zauzme bolji kabinet”.
Monsinjor Palja je, konačno,u junu tražio da dođemo u Vatikan. Čekao se konačni dogovor. Predložili smo da otkupimo još neke zgrade: kao, naprimer, od Trepče, preko puta Rektorata u Prištini.Zatim, da se DIF i Ekonomski fakultet daju takođe Albancima, a da se ti fakulteti obezbede za Srbe otkupom zgrade od Raško-prizrenske eparhije, u kojoj je bio tržni centar. I da zgradu „Amortizera” na ulazu u Kosovo polje država sredi za tehničke fakultete na srpskom. Za nastavu na albanskom je obezbeđeno 42.000 kvadrata, a 34 ili 36 hiljada kvadrata za nastavu na srpskom”.
Sutra ujutru, monsinjor Palja je u jednoj od vatikanskih rezidencija rekao srpskoj delegaciji: „Ako vi ovo možete da sprovedete, onda to više nije vaš papir, nego moj, koji ću pokazati albanskoj strani”.
Monsinjor je odmah odleteo u Prištinu.
– Školska 1998. godina je apsolutno funkcionisala po tom sporazumu, a albanski studenti su učili po njihovom školskom programu – kaže Anđelković.
Taj sporazum je predviđao i zajednički rektorat, s dva rotirajuća rektora, jednu vrstu univerzitetskog minipredsedništva SFRJ, ali je eskalacija sukoba praktično poništila dogovor koji je uspešno zamišljen i sprovođen izvesno vreme.
– S njihove strane je konačnu odluku donosio Rugova, dok je s naše strane, bar koliko znam, odluku donosio predsednik Milutinović – napominje Anđelković.
Ali, u pozadini tih razgovora, Anđelković se često sretao po prištinskim kafanama i hotelu „Grand” s Fehmijem Aganijem.
– Agani je bio korektan čovek i pregovarač. Sedeli smo u kafani, prijateljski i opušteno, bez zatezanja. Nismo se naročito krili. Međusobne sastanke nismo ugovarali telefonom. Bila je jedna devojka kod mene, koja je išla kod njega s porukom.
Uspešni pregovori sredinom 1988. godine katapultirali su Anđelkovića na mesto predsednika privremene vlade Kosova.DrFehmiAgani, savetnikIbrahimaRugoveičlanalbanskihdelegacijanasusretimauRambujeuiParizu, ubijen jeuPrištinitokombombardovanjaNato-a.
Anđelković tvrdi da još održava kontakte sa Albancima koji pripadaju sadašnjem prištinskom establišmentu.
– Pre neko veče me zovu petorica Albanaca s Kosova telefonom. Dolaze i u Beograd. Neki od njih su bili u članovi Tačijeve vlade. Jedan od njih je bio među prvima koji je uzeo naš pasoš.
Predsednik UO „Železnica Srbije” negira da se bavi „tajnom diplomatijom”,ali na pitanje –da li bi razgovori o tehničkim pitanjima između Srbije i Prištine trebalo da započnu, nekadašnji perspektivni omladinac SKJ odgovara:
– Naravno.Što pre, to bolje. I, uvek će se pronaći neki Palja.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 19/09/2010
.jpg)
