Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TV cenovnike na videlo
Da bi sve bilo transparentno i tako se izbegle sumnje u eventualnu diskriminaciju, komercijalni emiteri bi trebalo javno da saopšte cene po kojima ustupaju prostor političkim strankama, odnosno predsedničkim kandidatima za promociju, jer bez toga ne može da se zna važe li za pojedine kandidate jedne, a za ostale neke druge tarife. Ovakav predlog potekao je od predstavnika Centra za podršku demokratskim inicijativama i Fondacije "Konrad Adenauer", koji su kao korisno ocenili Opšteobavezujuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uputstvo o ponašanju emitera u predstojećoj kampanji za predsedničke izbore koje je nedavno donela Republička radiodifuzna agencija.
Članovi tima, koji svaka tri meseca saopštava svoja zapažanja o poštovanju Zakona o radiodofuziji, smatraju da će biti posebno zanimljivo videti kako će biti sprovođena odredba iz uputstva da u programima ne sme biti indirektne političke propagande za određene kandidate. To je, po rečima dr Miroljuba Radojkovića, skoro nerešivo pitanje, pošto nosioci javnih funkcija koriste svoj položaj tako što baš u vreme izbora po pravilu otvaraju nove objekte, postavljaju kamene-temeljce i koriste slične prigode kako bi se "na pojedinca ili stranku skrenula pažnja javnosti i to jeste indirektna propaganda". Rade Veljanovski je podsetio da u januaru ove godine, baš u toku predizborne tišine pred parlamentarne izbore, bilo upriličeno potpisivanje ugovora između "Telekoma" Republike Srpske i "Telekoma" Srbije i u udarnim informativnim emisijama našli su se i predsednik i pola vlade koja je u tome učestvovala, što predstavlja dodatnu propagandu. U drugim zemljama postoji rešenje i za takve situacije, jer se događaji te vrste ne beleže ni slikom ni tonom, već se samo pročita tekstualna informacija.
Govoreći o ponašanju RTV stanica Radojković je primetio da su u poslednjem ovogodišnjem tromesečju emiteri sistematski kršili Zakon o oglašavanju, a da javnost i ne zna da li Republička radiodifuzna agencija preduzima neke korake, pošto RRA pribegava internim opomenama i ne objavljuje javno imena takvih emitera. Ilustrujući koliko pojedini emiteri "robuju komercijalnom modelu " i šta sve rade ne bi li povećali rejting, Radojković je naveo primere "Velikog brata" na TV B92 gde su u novembru zabeleženi primer govora mržnje i direktno vređanje prava seksualne manjine, ispad o spravljanju droga. Spomenuo je i promašaj kablovskog operatera SBB kada je umesto emisije "Slagalica" emitovana najtvrđa pornografija. On očekuje da RRA tim povodom reaguje. Kad je reč o radio-stanicama,
Veljanovski kaže da su stanice sa nacionalnom frekvencijom radile "u okviru zakona i korektno", a primetna je i promena ponašanja Radija "Fokus" koji je u prethodnim izveštajima više puta kritikovan zbog govora mržnje, uvreda i neprincipijelnog ponašanja.
Iako je ostalo svega nekoliko dana za transformaciju medija koje je osnovala država, odnosno lokalna samouprava, jer zakonski rok (nekoliko puta produžavan) ističe 31. decembra ove godine, izvesno je da posao do tada neće biti okončan. Vlasništvo je promenjeno u manje od polovine elektronskih medija, odnosno kod 47 odsto, a da bi se izbeglo gašenje stanica koje nisu privatizovane – što zakon predviđa u takvim slučajevima, Ministarstvo kulture je za taj posao predvidelo dodatnih tri meseca.
Profesor dr Radojković smatra da transformacija vlasništva u ovim medijima nailazi na otpore s više strana. Pre svega se tome opiru veliki regionalni RTV centri, okupljeni u Kragujevačkoj inicijativi, koji se zalažu da postanu regionalni javni servisi. Otpor je primetan, kako kaže, i kod vlasti glavnog grada koja nastoji da obezbedi poseban status za RTV Studio B, dok nacionalne manjine zaziru od toga da budući vlasnici medija na njihovim jezicima neće biti zainteresovani da nastave da emituju program na jezicima manjina. Ako obezbede političku podršku, zagovornici ovakvih ideja isposlovaće i promenu Zakona o radiodifuziji i zakona o javnom informisanju, ali Radojković upozorava da bi te promene mogle značiti i odstupanje od harmonizacije s pravom EU.
[objavljeno: ]
