Izvor: Politika, 24.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi žele da budu Džejms Bond
Mladi su ove godine najviše bili zainteresovani za Fakultet za bezbednost, organizacione nauke, geografiju i novinarstvo
„Volim da budem informisana, da istražujem, a po prirodi sam radoznala i lako komuniciram s ljudima i jedino je novinarstvo moglo da zadovolji sva moja raznolika interesovanja. Osim toga, novinari imaju bitnu poziciju u društvu i često kreiraju javno mnjenje. Televizija me ne zanima, sebe vidim u istraživačkom novinarstvu i u nekom od štampanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << medija.”
Ovako Vladica Jovanović, studentkinja Fakulteta političkih nauka, objašnjava zašto je uprkos velikoj konkurenciji stala u red za indeks novinarstva i komunikologije.
– Kada me je tata pitao zašto sam odabrala baš taj fakultet, kada neće biti lako doći do posla, jer se mnogi danas bave novinarstvom, odgovorila sam mu da za najbolje uvek ima mesta – samouvereno nam odgovara Vladica.
Ona se, poput, velikog broja mladih, opredelila za teži put po završetku srednje škole: odabrala je atraktivan fakultet, na kojem je svake godine duplo više kandidata nego brucoških klupa. U redu popularnih, po broju prijavljenih odavno caruju ekonomija i prava. Međutim, najveća borba se u poslednje vreme vodi na Geografskom, Fakultetu organizacionih nauka i Fakultetu za bezbednost, gde za jedan indeks konkurišu dva, tri, pa i četiri kandidata, a bilo je slučajeva da ni 99 od 100 bodova ne garantuju upis na budžet.
– Ne postoji privreda, ne funkcioniše tržište rada, pa je logično da niko neće da studira rudarstvo ili mašinstvo. Bezbednost je nešto novo, svaka firma ima neki vid „sikjuritija”, a uče se i jezici, pravo, tehnologija" To je nešto što sada svi traže – i banke i preduzeća, državne institucije" Veoma je popularan i FON, koji je prvi shvatio da treba da se radi multidisciplinarno. Oni uče decu praktičnim aspektima ekonomije, školuju ih za tržište i deca se zapošljavaju" – kaže rektor Beogradskog univerziteta profesor dr Branko Kovačević.
A prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju jula 2009. godine bilo je 756.662 nezaposlena lica, od kojih sa sedmim stepenom 36.759. Poslodavci, kako nam je rečeno, najviše traže pripravnike iz oblasti prava, ekonomije, administracije, informatike, trgovine, ugostiteljstva, turizma, mašinstva, elektrotehnike, građevinarstva, arhitekture i saobraćaja.
Tako je na listi natraženijih zanimanja sa fakultetskom diplomom prema prijavljenim potrebama u julu ove godine na prvom mestu diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (1.640). Slede diplomirani pravnik (553), doktor medicine (278), diplomirani mašinski inženjer (225), diplomirani menadžer (212)" Sličan raspored je i za šesti stepen stručne spreme, iako su potrebe poslodavaca manje – ekonomista (832), vaspitač predškolske dece (263), menadžer, komercijalista"
– Mi smo nastali po ugledu na američke biznis fakultete, poput MIT-a, a pri tom smo bili po Bolonji i pre nego što je Srbija potpisala deklaraciju. Fakultet organizacionih nauka školuje kadrove koji su veoma traženi, imamo moderan program, naši studenti su upotrebljivi i lako se zapošljavaju u bankama, brokerskim kućama, ministarstvima, ustanovama kulture i zdravstva – kaže profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović, dekan FON-a.
Slično nam kažu i na Geografskom fakultetu. Goran Samojlovski, šef studentske službe, podseća da su ovde inovirani nastavni planovi „kada se u Srbiji tek nazirala Bolonja”. Atraktivnosti fakulteta, po njegovim rečima, doprinelo je i to što je promenjen naziv (nekadašnji Fakultet civilne odbrane), dosta je uloženo u nastavna sredstva, a poznata je i bogata međunarodna saradnja (studenti su na primer obišli NATO, antiterorističku jedinicu OEBS-a)"
– Bezbednost je popularna na našim prostorima, takva je uostalom i situacija i sve to utiče na popularnost našeg fakulteta. Mnogi misle da se ovde uči za Džejmsa Bonda, a mi pripadamo društveno-humanističkim naukama, dakle dajemo jedno opšte uz stručno znanje. Takođe, većina naših diplomaca je našla posao, i to dobre poslove u privatnom sektoru, MUP-u, Ministarstvu odbrane, prvi put i u VBA – objašnjava Samojlovski.
Miloš Pavlović, predsednik Studentskog parlamenta Geografskog fakulteta, priznaje da je do 2003/2004. godine bila slaba zainteresovanost za ovaj fakultet, a da je pravi bum napravljen kada je reformisan tj. olakšan prijemni ispit.
– Sada nam se prijavi četiri učenika za jedno mesto i dolaze nam zaista odlični đaci. To je ujedno i velika novčana korist za fakultet, koji se finansijski preporodio od 2004. godine – objašnjava Pavlović.
Predsednik Studentskog parlamenta je na korak od diplome, pa ga pitamo da li je tražio posao:
– Nisam, imam druge planove. Osim toga, posao danas ne zavisi samo od diplome, nažalost morate da imate i vezu. Jedina alternativa mi je da ostanem na fakultetu i nadam se mestu asistenta.
Sandra Gucijan
[objavljeno: 25/09/2009]
