Izvor: Politika, 13.Sep.2014, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi nastavnici na kurs ocenjivanja
Svaki napad, i fizički i verbalni, treba da povlači tužbu po službenoj dužnosti. – U pojedine „fakultete” prosvetni inspektori ne mogu ni da uđu jer nisu registrovani
Kako bi se stalo na put inflaciji vukovaca i poklonjenim ocenama, Ministarstvo prosvete pokreće projekat obuke nastavnika za kvalitetnije ocenjivanje u školama, kroz koju će svaki nastavnik učiti na praktičnim primerima kako da svoje kriterijume uskladi s kolegama.
U planu je i da svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učenik, roditelj i nastavnik na početku godine potpišu ugovor o obavezama i, ukoliko se on ne ispuni, ni đaci ni roditelji neće imati osnova da traže veću ocenu.
Ove novine za naš list najavljuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dr Srđan Verbić, samo nekoliko dana pošto je obelodanjen drugačiji način bodovanja male mature, u kojem će uspeh iz škole nositi 70, a znanje pokazano na tri testa – 30 poena.
– Najveći deo te obuke biće onlajn, odnosno, nastavnici će preko svojih računara moći da pristupe kursu ocenjivanja i, u interakciji s kolegama i instruktorima, moći će fino da podešavaju svoje kriterijume za ocenjivanje.
Potrebno je i da postoji ugovor o obavezama između učenika, nastavnika i roditelja, o tome šta su konkretni zadaci za svakog đaka individualno. To neće moći da zaživi pre septembra 2015. godine, ali je način da se uspostavi bolji kontakt između roditelja i nastavnika.
Ako roditelji nisu objektivni?
Onda je to odgovornost i roditelja, a ne samo đaka. Ako roditelj vidi na kraju da nisu ispunjene odredbe tog ugovora, da dete, recimo, nije pročitalo „Toma Sojera”, onda neće imati razloga da pritiska nastavnika. A nastavnik će imati pokriće zašto insistira na svojoj oceni.
Kažete da je problem rangiranje 10.000 vukovaca i sumnja se da neki od njih imaju poklonjene ocene. Zašto na maloj maturi dajete veći značaj bodovanju poklonjenih ocena, a ne znanju pokazanom na testu?
Mi zaista imamo problem sa inflacijom ocena, ali taj problem nećemo rešiti ako promenimo broj bodova na završnom ispitu, bez obzira na koju stranu on prevagnuo. Tako možemo da rešavamo posledice, ali ne i uzrok. Ako hoćemo da rešimo problem ocenjivanja, onda se bavimo ocenjivanjem, a ne završnim ispitom. I ne želimo da pravimo još veći problem, tako što će osmi razred da se pretvori u učenje samo za završni ispit, a da se zanemari sve ostalo.
Kako mislite da zaštitite nastavnike od roditelja koji na kraju godine zahtevaju višu ocenu?
Nastavnike ćemo zaštititi na više načina, i zakonski. Ono što nismo imali do sada, ako gledamo ekstremne slučajeve, svaki napad (i verbalni) treba da povlači tužbu po službenoj dužnosti, a ne da bude privatna stvar. To ne možemo da rešimo sami, to se ne reguliše zakonima koje donosi Ministarstvo prosvete, i u tom smislu očekujemo saradnju sa drugim ministarstvima.
Šta će se dogoditi ako sledeće godine podaci pokažu da imamo ne 14, već 15 odsto vukovaca u jednoj generaciji?
To realno može da se dogodi, ali i nastavnici moraju da imaju na umu da se sasvim drugačije radi u školi u kojoj, umesto sa četiri, moraju da rade sa sedam odeljenja, da pada kvalitet nastave. Ako ne budemo imali kvalitetan način selekcije, nećemo moći da imamo ni kvalitetne škole. Da bismo imali dobru upisnu politiku, moramo da razdvojimo koje škole čemu služe, moramo da vratimo đake u gimnazije, da ih reformišemo u smislu podizanja kvaliteta nastave, ali i same gimnazije treba da porade na svim imidžu. Kod trogodišnjih škola potrebno je mnogo bolje povezivanje sa privredom i to je nešto na čemu već radimo.
Kao što imamo inflaciju vukovaca, imamo i inflaciju devetki i desetki u indeksima, za šta mnogi krive „Bolonju”.
Taj grad u Italiji nije ništa kriv za ono što se dešava na našim fakultetima, Bolonjska deklaracija je vrlo jednostavna i sadrži dve ideje – isti standardi kvaliteta i mobilnost nastavnika i studenata. Nije problem u ideji, već što nije primenjena na odgovarajući način, i to se sporo menja.
Upravo vaši podaci pokazuju da se od uvođenja „Bolonje” deset puta povećao broj stipendija koje dodeljujete najboljim studentima u Srbiji?
Moramo da priznamo da i tu imamo inflaciju ocena, iako nemamo problem zbog toga, niko se s tim poenima ne upisuje dalje. Mislim da je krajnje vreme da uradimo detaljnu analizu kvaliteta visokoškolskog obrazovanja, jer trenutno možemo da pričamo samo o utisku da negde postoje slabiji kriterijumi.
Nije samo utisak, ovog leta imali smo nekoliko doktorskih afera…
Univerziteti treba da podignu kriterijume i pooštre uslove za dobijanje doktorske titule. Ministarstvo tu deluje tako što menja zakone i druge propise. Sada su, na primer, pooštreni kriterijumi za izbor mentora, pooštreni su kriterijumi za akreditaciju programa doktorskih studija, univerziteti su obavezni da formiraju javno dostupnu bazu podataka sa svim odbranjenim doktorskim disertacijama...
Studente upisuju i oni fakulteti koji nisu registrovani, na svakom ćošku imamo neko istureno odeljenje. Znamo da ima malo inspektora, a mnogo fakulteta, kako tome stati na put?
Nije problem samo broj inspektora, oni u neke od tih „institucija” ne mogu ni da uđu, jer nisu registrovane za obrazovanje, a izdaju neke diplome. To će moći da radi generalni inspektorat, da ulazi u takve institucije i da im oduzima dozvole za bavljenje delatnošću za koju su registrovane. To postoji svuda, to nije samo naša specifičnost, ali u većini zemalja studenti vode računa gde se upisuju i da li poslodavci vrednuju tu diplomu ili ne.
Da, ali imali smo privatni medicinski fakultet koji je bankrotirao, vi ste po zakonu dužni da zaštite te studente, ali državni fakulteti odbijaju da ih prime. Kako će oni da završe studije?
Problem je nastao kad je neko upisao fakultet koji nije akreditovan, o čemu bi trebalo da razmišljaju oni koji upisuju fakultet. Država može da apeluje na državne fakultete da prime te studente, ali ako je problem prostor, onda tu ne može mnogo da se uradi.
Da li ćete ove godine sređivati škole? Još imamo neke bez sale za fizičko, pa nastavnici deci na kompjuteru pokazuju sprave.
Postoje investicije koje vodi Ministarstvo, što je približno jedan odsto budžeta, čime ne može mnogo da se uradi, zato apelujemo na lokalne samouprave. Mi imamo projekat modernizacije škola kroz koje ih opremamo, imamo projekte kroz koje se radi na infrastrukturi, ove godine je otvoreno pet novih škola, a zidanje jedne košta dva miliona evra.
Mladi nastavnici se žale da ne mogu da uđu u škole, što zbog liste tehnoloških viškova, što zbog samovolje direktora i partijskog zapošljavanja. Kako ćete to da promenite?
Mi smo ove godine imali situaciju da je na svim učiteljskim fakultetima ostalo slobodnih budžetskih mesta, što je alarmantan podatak. Znači, ne da se upisuje ko god hoće, nego mladi uopšte neće na ove studije, čak i da im država plati, jer vide da neće moći da se zaposle. Neophodno nam je da najkvalitetniji studenti predaju u školama.
Da, ali problem je i sa direktorima škola, koji ih doživljavaju kao svoju prćiju?
Sa direktorima škola postoji problem, ali njima su tu vezane ruke, kada moraju da primaju sa liste tehnoloških viškova. To je jedan ustupak, dogovor između ovog ministarstva i sindikata, koji nije baš najbolji, ali izašli smo u susret sindikatima, koji štite svoje članstvo. To jeste generalno loš dogovor, koji sprečava mlade, čak i najbolje među njima, da se zaposle. Nije stvar samo u tome da se promene liste tehnoloških viškova, već i da se promeni opis onoga što nastavnici u školama rade, a mnoge aktivnosti su potpuno zanemarene.
Sandra Gucijan
objavljeno: 13/09/2014
