Izvor: Politika, 17.Apr.2013, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi brinu zbog grada, niko ne zna štetu
Postojeći sistem zastareo, rakete hronično nedostaju, osiguranja nezainteresovana. – Osnivanje republičkog centra za odbranu od grada
Srbija u još jednu sezonu zaštite od grada, koja je počela prekjuče i trajaće do 15. oktobra, ulazi nedovoljno spremna – opet nedostaju protivgradne rakete, trenutno ih je po tri na svakoj od 3.000 lansirnih sistema širom zemlje. Republički štab za vanredne situacije na poslednjoj sednici tražio je da se odobri 120 miliona dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi se broj spremnih raketa po stanici popeo na šest. Trenutno, raketa ima dovoljno samo za prvi talas gradonosnih oblaka.
Šta bi trebalo učiniti da Srbija, po savremenim standardima, bude spremna za protivgradnu odbranu? Sistem protivgradne odbrane počeo je da se razvija 1967. godine pri Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) i narednih decenija je dograđivan uvođenjem osmatračkih radara kojih je danas ukupno 13, kao i izgradnjom lansirnih stanica. Sistem je prošlih godina izgubio na efikasnosti, bilo je sumnji i u neodgovorno raspolaganje sredstvima. Protivgradna odbrana je zakonom prebačena iz RHMZ u MUP Srbije, čiji je Sektor za vanredne situacije postao jedina služba te vrste, koja se bavi ovim poslovima. Na lansirne stanice počelo je da pristiže više raketa, ali zbog stalnih problema u obezbeđenju novca za te svrhe, ipak nedovoljno.
Iako grad često nanosi „veliku” štetu poljoprivredi i imovini građana, niko ne zna koliko je „velika” ta šteta. MUP te podatke nema jer nije na njima da procenjuju i saniraju štetu, a nema ih ni Republički zavod za statistiku. UMinistarstvu poljoprivrede upućuju na vladinu Komisiju za elementarne nepogode, gde objašnjavaju da rešavaju zahteve opština za pomoć, ali da nemaju sveobuhvatne podatke na nacionalnom nivou. U Udruženju osiguravača Srbije ne vode statistiku vezanu za polise koje se odnose na zaštitu od grada.
– U Srbiji ne postoji sistem koji bi objedinio sve podatke o šteti koju nanosi grad, uključujući poljoprivredu, štetu na vozilima i objektima – kaže profesor dr Ivan Gržetić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, inače koordinator studije „Uticaj vremenskih uslova na poljoprivredu Srbije i modaliteti protivgradne zaštite”, sprovedene uz podršku USAID-a.
On objašnjava da je današnji sistem protivgradne odbrane u Srbiji zastareo, u svetu se retko koriste protivgradne rakete. Danas se više koriste avioni ili agregati koji pod mlazom ispaljuju zagrejane soli srebra koje tako dospevaju u atmosferu. Takođe, masovno se koriste protivgradne mreže. U SAD je protivgradna odbrana privatan biznis, plaća je onaj kome se to isplati.
– Evropske zemlje, na primer Mađarska, Francuska i Španija, preduzimaju aktivne i pasivne mere, ali je najvažniji dobro razvijeni sistem osiguranja od šteta koje nanosi grad. Kada se pojave veliki gradonosni oblaci, a tako je i kod nas, nema tog sistema protivgradne zaštite koji će ih razbiti – ističe profesor Gržetić.
Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić tvrdi da MUP nastoji da izvuče maksimum iz postojećeg sistema protivgradne odbrane. Problem je opšti nedostatak novca, kako za nabavku raketa tako i za eventualno uvođenje novih metoda.
– Upravo da bi se uredila ova oblast pripremili smo Nacrt zakona o odbrani od grada i, uz podršku Republičkog štaba za vanredne situacije, uspeli da se na njegovom usvajanju radi po hitnoj proceduri. Precizno će se definisati postupak nabavke raketa i funkcionisanja čitavog protivgradnog sistema, jer se postupanjem od slučaja do slučaja, kao i nabavki raketa pred sezonu ili u toku sezone, samo stvaraju problemi – ističe Marić.
Nacrt zakona predviđa jasno utvrđivanje nadležnosti kada je reč o pripremljenosti protivgradne odbrane, izveštajima koji će se podnositi vladi i izradi planova razvoja. Predviđa se osnivanje republičkog centra za odbranu od grada, kao operativno-metedološkog centra ovog sistema. Strelci, koji danas dobijaju mesečno četiri hiljada dinara od RHMZ-a, čime su naravno nezadovoljni, jer to je nadoknada za šestomesečnu pripravnost uz poslove kojima se inače bave, i lansiranje raketa po naredbi, u konačno uređenom sistemu trebalo bi da budu bolje finansirani i to od lokalne samouprave.
------------------------------------------------------------------------
Sedam miliona evra za odbranu od grada
Prema nezvaničnoj računici MUP-a, godišnje je za odbranu od grada potrebno više od 700 miliona dinara, odnosno oko sedam miliona evra. Godišnje se, u proseku, ispali oko 13.000 raketa, a svaka košta oko 30.000 dinara, što je u zbiru oko 390 miliona dinara. Rakete proizvode domaće fabrike: „Poliester” iz Priboja, „Trajal” iz Kruševca, „Krušik” iz Valjeva i „Sloboda” iz Čačka. Ostatak sume se odnosi na održavanje radara i sistema veze, gorivo koje se troši za potrebe ovog sistema, plate zaposlenih, nadoknade za strelce.... Štete su nesumnjivo višestruko veće. Postoje planovi da se sa njihovim evidentiranjem počne sredinom ove godine, i to u Republičkom zavodu za statistiku uz podršku UNDP-a.
--------------------------------------------------------------------------
Grad preti gradovima
Gradovi su u većem riziku od štete, jer su nad njima čestice zagađenja od saobraćaja, privrede i termoelektrana u njihovom okruženju, a koje povećavaju mogućnost pojave grada, kaže profesor dr Ivan Gržetić. A nad Beogradom, zbog blizine putničkog aerodroma, raketama, koje se inače uvek ispaljuju u dogovoru sa Agencijom za kontrolu letenja, ne može da se dejstvuje.
Milan Galović
objavljeno: 17.04.2013.
.jpg)
