Izvor: RTS, 05.Jun.2009, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan zaštite životne sredine
Širom sveta obeležen Svetski dan zaštite životne sredine. Ministarstvo za životnu sredinu utrošiće 70 odsto svog budžeta za pomoć lokalnim samoupravama u opremanju komunalnom infrastrukturom, najavio u Kraljevu ministar Oliver Dulić.
Pod sloganom "Samo partnerstvom možemo srečiti klimatske promene" danas je, širom sveta, obeležen Svetski dan zaštite životne sredine.
U okviru obeležavanja tog datuma, ministar životne sredine i prostornog planiranja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Oliver Dulić obišao je Kraljevo, gde je sa čelnicima grada razgovarao o ekološkim problemima i značajnim infrastrukturnim projektima.
Ministar Dulić izjavio je da će Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja utrošiti 70 odsto budžeta za pomoć lokalnim samoupravama u opremanju komunalnom infrastrukturom.
"Teška ekonomska situacija ne može biti opravdanje za zagađenje životne sredine", rekao je ministar Dulić.
Ministar je, u okviru promocije akcije "Očistimo Srbiju", u Kraljevu prisustvovao uklanjanju jedne divlje deponije na periferiji grada.
Oliver Dulić je istakao da će veliki uspeh akcije "Očistimo Srbiju" biti ako se očisti između 20 i 30 odsto divljih deponija, ali je dodao da će i dalje oko polovine komunalnog otpada završavati na divljim deponijama.
Ministar za zaštitu životne sredine je naveo i da se u skupštinskoj proceduri nalazi Predlog zakona o komunalnoj policiji koji će lokalnim upravama omogućiti da kažnjavaju neodgovorne građane koji krše zakon.
Svetski dan zaštite životne sredine
Svetski dan zaštite životne sredine ustanovila je 1972. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija i od tada se obeležava u više od 100 zemalja širom sveta.
Njegovo obeležavanje povereno je Programu za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP), čije se sedište nalazi u Najrobiju u Keniji, a Srbija je predsedavanje Upravnim savetom Globalnog ministarskog foruma te institucije preuzela u februaru ove godine.
Tokom jučerašnje regionalne konferencije "Životna sredina ka Evropi", na temu "Klimatske promene i održivi turizam", koja je počela u Beogradu rečeno je da se samo saradnjom mogu donositi odluke koje se tiču očuvanja životne sredine.
Predsednica organizacije "Ambasadori životne sredine" Anđelka Mihajlov naglasila je važnost obezbeđenja energetske stabilnosti za region i održivi turizam i navela da zemlje zapadnog Balkana, kao i druge u Evropi, čeka adaptacija na klimatske promene kako bi se očuvao turizam, ali i druge grane.
Tokom konferencije rečeno je da bi trebalo racionalnije koristiti energiju i smanjiti njenu preveliku potrošnju, ali i nastojati da se omogući što veće razvijanje reciklažne industrije koja bi trebalo da omogući i zapošljavanje u sektoru takozvane "zelene ekonomije".
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras je istakao da su teme koje se tiču borbe protiv klimatskih promena prioritet u EU kao i mnogih međunarodnih sporazuma.
Životna sredina ne poznaje granice, rekao je, pozdravljajući usvajanje seta ekoloških zakona u Skupštini Srbije i akciju Očistimo Srbiju", koju sprovodi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Osvrnuvši se na Kjoto protokol, čije su se zemlje potpisnice obavezale da će doprineti smanjenju ugljen-dioksida, on je rekao da se EU priprema za konferenciju u Kopenhagenu, krajem ove godine, koja bi trebalo da definiše dalje pravce koji se tiču smanjenja emisije štetnih gasova.
Klimatske promene ugrožavaju ljudske živote
Kada je reč o smanjenju zagađenja, u Kjoto protokolu, koji je usvojen 1997. godine, a koji je Srbija potpisala 2007. godine sadržane su informacije o emisiji gasova sa efektom staklene bašte, kao i sektori u kojima je neophodno postići njihovo smanjenje.
Do 2012. godine, do kada važi taj dokument, industrijski razvijene zemlje, koje su potpisnice obavezale su se da će sprovoditi aktivnosti na smanjenju emisija, a preporuke su da bi do tog perioda stepen emisija zagađujućih materija trebalo da bude smanjen u proseku za 5,2 odsto.
Podaci Međuvladinog panela za klimatske promene pokazuju da se u 21. veku u svetu očekuje rast temperature u opsegu od 1,8 do četiri stepena, u zavisnosti od emisija zagađujućih materija sa efektom staklene bašte.
Stručnjaci upozoravaju da je u poslednje vreme, zbog sve učestalih promena vremena u širem regionu nastao je veliki broj ekonomskih šteta u kojima su bili ugroženi i ljudski životi.
