Izvor: S media, 20.Jun.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglih i raseljenih lica
Sa više od 307.000 izbeglih i interno raseljenih osoba Srbija je i ove godine prva zemlja u Evropi i 13. u svetu po broju osoba koje i dalje žive van svojih domova. Podaci UNHCR-a pokazuju da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku, niti interno raseljenih na Kosovo i Metohiju.
Srbija je na prvom mestu u Evropi po tome što je od perioda izbijanja ratova, na prostorima bivše Jugoslavije, pre 18. godina, zbrinula 950.000 izbeglica, prognanih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i interno raseljenih lica.
U Srbiji živi 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije, uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica na 12. mestu svetske liste.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, 10 odsto sadašnjeg stanovništva nije živelo na teritoriji Srbije pre 1992. godine.
Smanjenje broja izbeglica nije, na žalost, posledica međunarodnih obaveza i povratka u zavičaj iz koga su nasilno proterani već, pre svega, njihove integracije u Srbiji.
Više od 200.000 izbeglih i prognanih steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najveći procesa integracije na starom kontinentu u poslednjih 15 godina.
Istovremeno, 31 odsto izbeglih i prognanih vratilo se u BiH, a samo 18 procenata u Hrvatsku, čime je njihov broj smanjen za 149.000.
Utočište u trećim zemljama našlo je oko 50.000 ljudi. Od preostalog broja izbeglica u Srbiji, 75 odsto čine prognani Srbi iz Hrvatske.
Prema izveštaju Komesarijata za izbeglice, Srbija je od 1991. godine uprkos desetogodišnjim sankcijama i ekonomskim problemima, uložila velike napore i sredstva i, uz pomoć međunarodne zajednice, uspela da obezbedi zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih.
Za prihvat i zbrinjavanje iz budžeta Srbije izdvojeno je više od 250 miliona evra. Od toga 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice, u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglih i raseljenih osoba.
U 2009. ovaj broj je porastao za više stotina hiljada zbog obnovljenih sukoba u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
Četiri od pet izbeglih danas živi u zemljama u razvoju, dok je najsiromašnijim zemljama sveta 80 odsto svih svetskih izbeglica.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglih su Pakistan, Sirija, Iran, Nemačka, Jordan, Čad, Tanzanija i Kenija.
Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš upozorio je, povodom Svetskog dana izbeglica, da svetska ekonomska kriza preti da dodatno pogorša težak položaj izbeglih i raseljenih širom sveta.
