Izvor: B92, 18.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglica, 20. jun
Beograd -- SCG je zemlja s najvećim brojem izbeglica i raseljenih u Evropi, navodi Grupa 484 povodom Svetskog dana izbeglica.
Od završetka rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i sukoba na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori se nalazi 289.680 izbeglica iz te dve zemlje i 224.833 interno raseljenih lica sa Kosova, navodi Grupa 484, koja od 1995. radi sa izbeglicama.
Grupa 484 ukazuje na činjenicu da su međunarodne organizacije obustavile programe humanitarne pomoći najugroženijima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što će, kako se navodi, dovesti do toga da najugroženiji još dublje padnu u siromaštvo. U saopštenju se navodi da broj raseljenih lica ispod granice siromaštva iznosi skoro 90 odsto i da će ukidanje pomoći u hrani i drugim osnovnim životnim artiklima pogoditi upravo najsiromašnije.
Grupa 484 ukazuje i na odluku o gašenju svih zvaničnih kolektivnih centara do 2005. i na činjenicu da su programi novčane i materijalne pomoći za ljude koji izlaze iz kolektivnih centara usmereni samo na izbeglice.
Predstavnici udruženja prognanih iz Hrvatske i BiH, kao i lica raseljenih sa Kosova i Metohije, podsećaju na neizdrživ i neodrživ položaj izbeglica koji žive u Srbiji i Crnoj Gori. Predstavnici udruženja izbeglih i raseljenih kažu da još nisu ostvarena osnovna opredeljenja iz međunarodnih dokumenata, i da je i dalje u toku proces etničkog čišćenja. Predsednik Udruženja za pomoć izbeglim i raseljenim Milorad Muratović traži hitno uključivanje nadležnih domaćih i međunarodnih institucija u procesu rešavanja perspektive izbeglica: "Izbeglice nemaju od čega da žive. Ne mogu više da idu po kontejnerima, nemaju mogućnosti da se liječe i da ostvare bilo kakva druga prava. Mi se zalažemo da se ovo stanje postavi na radikalno drukčiji način, da se donesu odgovarajuća rješenja i da svaki budući Dan izbjeglica bude ono kako je zaključila generalna skupština UN."
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra Veritas, upozorava da Srbi imaju realan strah od povratka u Hrvatsku: "Mi smo izračunali da preko 100.000 krajiških ili hrvatskih Srba strahuje od povratka upravo bojeći se da su procesuirani za neki ratni zločin. Hrvati nikada, namjerno, nisu objavili imena ljudi; ovako je bolje, misle - niko ne zna, svi možda jesu, možda nisu i svi onda kalkulišu: zašto bih se vratio ako me tamo čeka presuda od 15 ili 20 godina zatvora."
Predstavnici udruženja kažu da je neophodno da se napravi strategija i u nevladinom sektoru, kada su problemi izbeglica u pitanju. Udruženja bi trebalo da izaberu svoje legalne predstavnike, koji bi učestvovali u radu političkih organa.
