Izvor: B92, 17.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan borbe protiv siromaštva
Beograd -- Na Svetski dan borbe protiv siromaštva poznat je podatak da preko 10 odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva.
Svetski dan borbe protiv siromaštva građani Srbije dočekuju suočeni sa talasom najnovijih poskupljenja od kojih je povećanje cene gasa samo jedno od najvećih. Iako je socijalno odgovorna vlada bila jedan od ključnih principa za formiranje kabineta Mirka Cvetkovića, cene u Srbiji u prethodnih 100 dana višestruko su uvećane. Procenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se da su najugroženiji Romi i izbeglice.
Uprkos nastojanjima da se siromaštvo iskoreni ili bar smanji, samo u Beogradu više od 5.000 ljudi koristi usluge narodnih kuhinja.
Za utehu je jedino podatak da je broj korisnika smanjen poslednjih godina. Međutim, činjenica je da mnogi koji bi mogli da koriste ovu pomoć to ne čine zbog srama od siromaštva koje im je nametnuto.
Broj korisnika narodnih kuhinja u Srbiji je smanjen u poslednjih nekoliko godina, ali više hiljada ljudi, samo u Beogradu, svakodnevno dobija pomoć u hrani. U svakoj beogradskoj opštini postoji bar jedno mesto pod pokroviteljstvom grada gde je moguće dobiti topli obrok.
Markovićeva: Manje siromašnih
Jelena Marković, članica tima za suzbijanje siromaštva u kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, kaže da je oko pola miliona ljudi u Srbiji siromašno, što čini 6,6 odsto stanovništva.
To je značajno manje nego 2002. godine, kaže ona za B92.
Među korisnicima narodnih kuhinja najviše je penzionera, kojima je besplatan obrok jedini način da prežive od početka do kraja meseca.
Osim narodnih kuhinja u Beogradu, koje su pod nadležnošću grada, besplatni obrok se deli u još 58 opština u Srbiji, a za njihovo snabdevanje i funkcionisanje zadužen je Crveni krst Srbije.
Prema podacima iz Strategije za smanjenje siromaštva, preko 10 procenata stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva.
Prema podacima UN, oko 815 miliona ljudi, među kojima je oko 300 miliona dece, ili svaki sedmi stanovnik planete, nema dovoljno hrane.
Prema tim procenama, 24.000 ljudi svakoga dana umire u svetu zbog nedostatka hrane ili od posledica bolesti koje su povezane sa nedovoljnom ili nedogovarajućom ishranom.
Romi najugroženiji
Prema podacima Unicefa, u Srbiji se čak 155.000 dece suočava sa siromaštvom, a gotovo polovina romske dece ne pojede nijedan obrok dnevno. Pored dece, socijalno najugroženiji su stariji ljudi, ali i Romi i izbeglice.
"46 odsto romske dece nema obrok svakog dana i to je gotovo alarmantna podatak da 60 posto Roma živi u takozvanim nehigijenskim naseljima, kojih ima oko 600 u Srbiji, 600 onih koji su registrovani, u kojima živi preko 100 pripadnika romske zajednice", kaže Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
"Romi su, bez sumnje, najugroženija manjinska grupa i ekonomskom i u socijalnom i u svakom drugom smislu", kaže on.
Ministar je posetio decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici u Beogradu i podelio knjige u okviru akcije "Svakom detetu knjiga", u organizaciji "Narodne knjige" i Nacionalne kancelarije za književnost.
Deca su poklone prihvatila sa oduševljenjem, a vaspitačice u domu kažu da je pomoć uvek dobrodošla. "Država se trudi, obezbeđuje nam sva sredstva koja su neophodna za normalno funkcionisanje dece u našoj ustanovi", kaže vaspitačica Rosana Pajić.
"Obzirom da naša deca žive u domu, imaju potrebe kao i sva deca u porodici. Samim tim bi i pomoć znači dobrodošla", kaže ona.
"Ljudi koji su motivisani, pomoć u vidu opreme, igračaka, garderobe, obuće, školskog pribora, sportskih rekvizita i tako tih sadržaja, nekog edukativnog materijala, koji odgovara deci od najmlađeg uzrasta pa do starije dobi", kaže ona.
Među najugroženijima su, prema rečima ministra Ljajića, i izbeglice, a u Srbiji postoji 75 kolektivnih centara, u kojima u izuzetno lošim uslovima i dalje živi oko 6.200 ljudi.
Kako saznaje B92, u planu je da se u naredne dve do tri godine njihov problem reši i da se kolektivni centri zatvore.
UN: Srbija napreduje
Predstavnici specijalizovanih agencija UN ocenili su danas da je Srbija napredovala u borbi protiv siromaštva jer je od 2002. godine prepolovila broj ljudi koji žive ispod gornje granice siromaštva.
"To znači da ekonomski rast i odgovarajuće mere za smanjenje siromaštva daju pozitivne rezultate", izjavila je direktorka UNICEF-a za Srbiju Judita Rajhenberg na skupu u Domu Narodne skupštine Srbije, održanom povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva.
Prema njenim rečima, ono što je Srbija dosad postigla je "odlično", ali "i dalje zabrinjava" što se malo toga promenilo kada je reč o marginalizovanim grupama.
Ona je ukazala da je "profil siromaštva ostao isti" - i dalje su veoma ugroženi izbeglice i raseljeni, Romi, žene, deca, stare i osobe sa invaliditetom, ljudi u nerazvijenim seoskim sredinama.
Rajhenbergova je podsetila na prošlogodišnji izveštaj UNICEF-a prema kome je "svako peto dete u Srbiji ili siromašno ili u opasnosti da padne u ambis siromaštva".
"To su deca iz velikih porodica, pretrpanih romskih naselja, udaljenih seoskih područja, deca ulice i deca ometena u razvoju", rekla je ona.
Rajhenbergova je ukazala da "izbavljenje dece iz siromaštva nije pitanje dobre volje i milosrđa" i podsetila da je Srbija ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i da ima obavezu da svakom detetu, bez razlike, obezbedi minimalne uslove za razvoj.
Direktorka UNICEF-a je ocenila da Srbija za to ima dovoljno znanja i resursa i podržala ideju koju razmatra Skupština Srbije o formiranju jednog pododbora koji bi se bavio pravima deteta.
"Vladi Srbije treba čestitati na velikom koraku koji je napravila u smanjenju siromaštva", izjavio je stalni koordinator UNDP-a u Srbiji Dejvid Lens Klark istakavši da smanjenje siromaštva nije samo pitanje novca i ekonomskog razvoja, već i ljudskih prava.
On je podsetio da su siromašni životno ugroženi, isključeni iz društvenog života i političkog odlučivanja i zato im je narušeno ljudsko dostojanstvo.
Klark je ocenio da u narednom periodu za Vladu Srbije prioritet treba da bude briga o marginalizovanim grupama i obećao da će u borbi protiv siromaštva i dalje imati pomoć UN.
Član skupštinskog Odbora za smanjenje siromaštva i predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović je ocenio da je položaj Roma nesto poboljšan, ali su i dalje su najsiromašniji među siromašnima i suočeni s problemom diskriminacije.
Na skupu "Ljudsko dostojanstvo u siromaštvu", koji je organizovao skupštinski Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, govorili su i predstavnici marginalizovanih grupa.
Njihov stav može se sažeti u nespretno, ali tačno objašnjenje učenika osnovne škole, 10-godišnjeg Svetislava Radonjića o tome šta znači dostojanstvo u siromaštvu.
"Po meni je dostojanstvo kada te ljudi shvate i prihvate onakvog kakav jesi, a ne ako imaš problem da te ne prime u svoje društvo, nego da ti pomognu da se i ti osećaš bolje", kazao je ovaj dečak koji živi u hraniteljskoj porodici.
ILO: Sve veći jaz
Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), jaz između najbogatijih i najsiromašnijih u svetu povećava se, uprkos ekonomskom rastu koji je obezbedio otvaranje miliona novih radnih mesta od 1990-ih do danas.
U istom izveštaju se takođe zaključuje da treba izvršiti dalekosežne strukturne ekonomske reforme.
Međunarodna organizacija rada u svom godišnjem izveštaju ističe da se ne protivi izdašnim primanjima šefova preduzeća koja ostvaruju velike rezultate.
Nejednakost u primanjima je korisna kada je reč o stimulisanju talenata, inovacija i dobrog rada, podseća se u izveštaju. Međutim, direktor ILO Rejmond Tores smatra da su preterane razlike u prihodima kontraproduktivne i štetne po ekonomiju.
"U stvari, dokazano je da - kada su razlike u primanjima previsoke - društvo postaje nestabilno. To, na primer, pokazuju istraživanja o stopama kriminaliteta", kaže on.
U izveštaju ILO rada navodi se da razlika u prihodima direktora i prosečnog radnika postaje sve veća. U SAD, na primer, šefovi 15 najvećih kompanija zarađivali su prošle godine u proseku 512 puta više nego prosečni radnik. Taj odnos je 2003. godine iznosio jedan prema 360.
Pilajeva: Napori međunarodne zajednice
Komesarka UN za ljudska prava Navenetem Pilaj izjavila je, povodom 17. oktobra, da su mere na poboljšanju svakodnevnog života jedne četvrtine svetske populacije koja živi u siromaštvu jedva primetne.
Pilajeva, koja je u julu postavljena na tu dužnost, ocenila je da je smanjenje siromaštva cilj koji je dostižan, ali da će to biti moguće kad oni koji su izopšteni iz društva zbog siromaštva zauzmu centralno mesto u naporima međunarodne zajednice da im se pomogne.
Ona je ocenila da siromaštvo često povlači kršenje ljudskih prava i diskriminaciju zbog čega je milionima ljudi onemogućeno da ostvare svoja politička, ekonomska i kulturna prava, a ponajviše, pravo na razvoj, navedeno je u saopštenju UN.
Pilajeva je navela da su prethodnih godina ostvareni određeni rezultati u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja i principa Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ali da oni ne mogu biti očuvani ukoliko ljudi na vlasti ne ulože napore za ostvarenje ljudskih prava i, u slučaju neuspeha, preuzmu odgovornost.
"Trenutna finansijska kriza i veliki izazovi, poput klimatskih promena i snabdevanja hranom ugroženih područja, još više ističu potrebu da se deluje van uskih nacionalnih interesa", navodi Pilajeva.
Ona je zaključila da na Svetski dan borbe protiv siromaštva "prazne" reči moraju biti potkrepljene delima i da zato taj dan treba posvetiti borcima za ljudska prava koji se svakodnevno zalažu za poštovanje prava milijardu i 400 miliona ljudi koji žive u siromaštvu.
