Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetionik akušerske misli
Tragična smrt profesora akademika Vojina Šulovića (85) posebno je rastužila njegove mlađe kolege i bivše studente u Valjevu, u kojem već petu godinu uspešno radi Škola porodiljstva nazvana po njemu
Valjevo – Retki su ljudi kojima se za života odaju priznanja podizanjem spomenika, davanjem njihovih imena školama ili pak ulicama u jednom gradu. U Valjevu monumentalni spomenik njoj u čast mogla je da vidi boginja lirike Desanka Maksimović, a od pre pet godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pri ovdašnjem zdravstvenom centru sa velikim uspehom radi Škola porodiljstva nazvana po profesoru, akademiku i svetski poznatom akušeru Vojinu Šuloviću. Za takve ljude naš narod kaže: „Imali su se rašta i roditi”.
U znak sećanja na ovog velikog čoveka, učitelja i stručnjaka koji je prošlog petka tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći, juče je u Zdravstvenom centru u Valjevu održan komemorativni skup. Bolje reći, sećanje njegovih mlađih kolega i studenata koje je nesebično podržao da se baš u ovom gradu osnuje „svetionik akušerske misli” kako školu porodiljstva nazva jedan od njenih rukovodilaca dr Zoran Jokić.
– Zašto škola baš u Valjevu? Odmah ću vam odgovoriti da medicina ne počinje, niti se završava na beogradskoj Trošarini, već se može razvijati i unapređivati gde god ima ljudi, uslova i entuzijazma. Ginekološko-akušersko odeljenje bolnice u Valjevu jedno je od najmodernijih i najorganizovanijih u Srbiji – objasnio je prilikom otvaranja Škole porodiljstva akademik Šulović, ne skrivajući zadovoljstvo što je ponela njegovo ime. Naglasio je da mu je to najdraže, među brojnim priznanjima, zato što je stiglo od njegovih bivših učenika, odnosno studenata. Kada su u pitanju njegovi studenti, u svojevremenoj izjavi za „Politiku” podsetio je da su u jednom periodu direktori u svih 11 ginekološko-akušerskih klinika u bivšoj Jugoslaviji bili upravo njegovi studenti.
– Ja sam ceo svoj život posvetio dolasku dece na svet. Tokom svog četiri decenije intenzivnog rada, istraživanja i napisanih sedam doktorskih disertacija došao sam do podatka da se kod nas 17 odsto trudnoća, bez obzira na to ko ih i gde vodi, završavalo spontanim pobačajem. Istovremeno ovu situaciju je pratilo i 10 odsto prevremenih porođaja, dok je između 33 i 35 odsto žena želelo da rodi, ali to nije moglo. Ta situacija ostala je stalni izazov moje struke. Uz sve ovo nije beznačajan ni državni buđelar koji se, doduše, sve više otvara, ali još ne dovoljno – govorio je svojevremeno mlađim kolegama i javnosti akademik Šulović, uz ukazivanje da je demografska slika Srbije ozbiljno narušena, odnosno da je porazno da svake godine imamo manje stanovnika i to za veličinu jednog predratnog Niša.
U intervjuu datom „Politici” prošle godine akademik Šulović je kazao da se posle napornog rada odmara uz čitanje našeg lista i rešavanje ukrštenih reči. Otkrio nam je, ali, kako je rekao, nije za javnost i hvalu, da je samo u Srbiji više od hiljadu dečaka na čije rođenje su majke dugo čekale, a kojima je on pomogao, dobilo ime Vojin. Inače, godine starosti kao ograničavajući faktor u životu i radu nije priznavao. Za njega i njegove Topličane to bi bila neka vrsta uvrede. – Dok živiš budi živ – govorio je.
B. Novović
[objavljeno: 27.02.2008.]
