Izvor: Vostok.rs, 20.Maj.2013, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetac koji se molio Bogu i držao se Rusije
20.05.2013. -
Juče je svečanom liturgijom koju je služio arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, za sveca proglašen Petar Drugi Petrović Njegoš, koji je za života bio pravoslavni vladika, svetovni vladar Crne Gore i čuveni pesnik.
19. maj je na taj način postao crveno slovo u kalendaru koje će se zasad praznovati na prostoru Mitropolije crnogorsko-primorske, a kako je najavljeno, na skorašnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pravoslavne crkve biće pokrenut postupak Njegoševe kanonizacije i na širem pravoslavnom prostoru. Time je za novog svetitelja proglašen vladika koji je ceo svoj život proveo u ispunjavanju amaneta svog strica, Svetog Petra Cetinjskog, koji je glasio – «moli se Bogu i drži se Rusije».
Kako je na jučerašnjoj svečanoj liturgiji rekao vladika Amfilohije, «Njegoš je sagledao sudbinu svih svetova, zemaljskih naroda, a posebno sudbinu svoga naroda, naročito kroz Kosovo, Miloša Obilića i kneza Lazara», a kada je reč o opravdanosti odluke da Njegoš bude proglašen za sveca, on je još ranije skrenuo pažnju na činjenicu da je ruski patrijarh Kiril nedavno poslao ikonu patrijarhu srpskom Irineju, na kojoj je bio oslikan lik Svetog Petra Drugog Petrovića Njegoša, što je protumačio rečima da ga i Ruska pravoslavna crkva već smatra za svetitelja.
Njegošev stric i prethodnik na vladičanskom tronu, Sveti Petar Cetinjski, u oporuci je zakleo narod, kako je zapisao, na «vernost pobožnoj i hristoljubivoj Rusiji», a Njegošu, kog je odredio za naslednika, poručio je da bude sa Bogom i uz Rusiju, čega se Njegoš kasnije i držao celog života, nakon što je i zvanično proglašen za vladiku od strane Ruske pravoslavne crkve u Sankt Peterburgu 1833. godine, čemu je lično prisustvovao i Car Nikolaj Prvi, a pomoću izdašne finansijske pomoći koju je tada dobio, započeo je snažan kulturni i prosvetni razvoj Crne Gore, a kao najvažniji korak u tom pravcu je bila kupovina štamparije u Peterburgu, koja je postala poznata kao Cetinjska štamparija.
A s obzirom da je uzore za svoja pesnička dela pronalazio u ruskoj kulturi, a posebno u stvaralaštvu Puškina, zanimljiv je podatak da je Njegoš služio i moleban za tog velikana ruske književnosti, a posvetio mu je i pesmu pod nazivom «Senima Aleksandra Puškina», u kojoj ga je opisao kao «srećnog pesnika velikog naroda». Takođe, o snažnom uticaju Puškina na Njegošev umetnički razvoj, govori i činjenica da je cetinjsku biblioteku opremio po uzoru na njegovu, a u radnom kabinetu je držao Puškinovu sliku.
S obzirom koliko je Njegošev značaj i ugled čvrsto ukorenjen u očima savremenih ljudi, sa ovim njegovim proglašenjem za sveca biće samo ozvaničeno ono što je Njegoš odavno već zapravo bio.
I naposletku, možda bi bilo zanimljivo osvrnuti se na neke Njegoševe mudrosti koje su postale nešto poput narodnih poslovica, a pogotovo bi mogle biti korisne i u današnje doba, kada se ponekad gube moralni orijentiri i duhovne odrednice, i kada zbog takozvanog medijskog spinovanja često postaje zamućeno i nejasno – šta je dobro i ispravno, a šta je stranputica i pogrešan put.
Na primer, možda bi valjalo podsetiti se Njegoševih reči da je «samoobmana ubitačna i za ljude i za narode», ili njegovih čuvenih stihova koje mnogi znaju napamet - «Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka, al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija». A takođe vredi ponoviti i onu njegovu misao – da je «svako rođen da po jednom umre, ali čast i bruka žive dovijeka.»
Naravno ovo je samo jedan mali deo mudrih kazivanja novopečenog svetitelja pravoslavne crkve na području Mitropolije crnogorsko-primorske, a ubuduće verovatno i na širem pravoslavnom prostoru. Međutim i tih nekoliko misli koje su ostale iza čuvenog vladike Rada, kako je bio poznat u narodu, bile bi dovoljne savremenim vladarima i vlastodršcima da sagledaju pravce i puteve svoje politike, te da ih uporede sa onovremenom politikom koju je sprovodio Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš. Možda bi u tom slučaju makar mala količina svetosti koja je upravo dodeljena Njegošu, prešla i na njih.
Izvor: Glas Rusije
