Izvor: Blic, 23.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet posmatra kroz mali prozor
Lebane - Nepokretna Jasmina Nikolić (36) iz planinskog sela Klajić kod Lebana od rođenja svet posmatra kroz mali prozor svoje sobe u oronuloj kući i strahuje za svoju budućnost jer su joj roditelji, koji se brinu o njoj, stari i bolesni. Pored roditelja, majke Stane i oca Stojana, Jasmina povremeno viđa i drvoseče koji u letnjim mesecima ponekad navrate da popričaju s njom.
- Oni su mi jedino živo društvo sa strane. Doduše, čujem i poj ptica i zavijanje vukova - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jasmina koja je još kao beba obolela od teškog oblika mišićne distrofije.
Najbliže komšije porodice Stojanović udaljene su nekoliko kilometara, a 10 kilometara puta do njihove kuće je neasfaltiran, pa se u kišnim danima i zimskim mesecima tamo ne može ni terenskim vozilom.
- Kad se razbolim, otac me zidarskim kolicima vozi do asfalta - priča devojka.
Zidarska kolica koristi i kada ostareli i bolesni roditelji smognu snage da je iznesu u dvorište, jer invalidska kolica ne može da koristi u te svrhe zbog neravnog terena.
- Čeznem da gledam ljude i decu, mnoštvo ljudi i dece, da slušam buku, graju, da pričam s ljudima, da pijem kafu s komšinicama - priča ona o svojim skromnim, ali sada nedostižnim željama. Jasmina Nikolić je bila tema mnogih novinskih reportaža i dokumentarnih filmova, pa se bolesna devojka ponadala da će uz pomoć dobročinitelja sići iz planinske nedođije u 26 kilometara udaljeno Lebane. Ali, za sada kao da niko nije čuo njen vapaj. U želji da pomognu, lebanske vlasti su joj poklonile komunalno opremljeni plac u toj varoši, ali više od toga nisu mogle jer je opština siromašna.
- Očekivali smo neku donaciju, međutim - niko se nije javio, a mi nemamo sredstva za gradnju kuće - rekao je predsednik opštine Mića Stanković.
Jasmina i njeni roditelji su takođe siromašni. Neveliko imanje je zapustelo jer su Stana i Stanko ušli u sedmu deceniju, pa preostalu snagu koriste da neguju ćerku. Žive od 7.000 dinara Stankove penzije i 11.000 dinara „tuđe nege" za Jasminu.
- Šta će biti sa mnom kada oni nestanu? - pita se Jasmina, koja je tokom decenija stekla, čitajući knjige, solidno obrazovanje, ali zbog bolesti nije pohađala školu i ne poseduje diplomu.
- Nisam nesrećna zbog bolesti i nepokretnosti, jer je verovatno neka viša sila htela da bude tako, ali se poslednjih godina plašim budućnosti. Ipak, ne napušta me nada, verujem da će se neka dobra duša javiti i donirati pare za malu, najmanju kuću u Lebanu - nada se Jasmina Stojanović.
