Izvor: RTS, 26.Okt.2019, 19:48

Švedska, kako lokalne vlasto odlučuju slušajući građane

Švedska, kako lokalne vlasto odlučuju slušajući građane

Po nekim istraživanjima, prestonica Švedske jedno je od najpoželjnijih mesta za život na planeti. Jedan od razloga je i to što se grad razvija baš onako kako to žele njegovi stanovnici. Kako se to radi, imali su ovih dana u Stokholmu priliku da vide i srpski opštinari.
"Hladno al standard" – rečenica iz kultnog filma najkraći je a dobar opis života u Švedskoj. Tako su se i domaćini uz dobrodošlicu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u šali izvinili zbog vremena. Za drugo, razloga za izvinjenje nije bilo.

Javna uprava u Švedskoj organizovana je tako da se o većini stvari odlučuje na nivou opština, dok su regionalna i državna vlast zadužene, na primer, za zdravstvo, vojsku i saobraćaj.
"Mi imamo tradiciju da sve što treba da se odluči ide na pitanje građana šta oni misle. Ako ne želiš da građani ruše grad, moraš da ih saslušaš", ističe političarka Jelena Drenjanin.
Slušajući građane rešili su, na primer, problem okupljanja huligana u jednom naselju.
"Građani su se bunili, tražili pomoć policije i na kraju predložili da se napravi ovaj trg na kojem su sadržaji i za penzionere, u blizini je park, kafići i sad kad ima drugih ljudi, oni neće dolaziti", kaže Tomas Kulti, stanovnik Stokolma.
U Švedskoj uprava odluke donosi u dogovoru s građanima već sto godina. U Srbiji od prošle godine opštine su po zakonu dužne da u odlučivanje uključe građane.
"Uveli smo program užičkog lokalnog partnerstva ‘Uduržimo se‘, izdvojili pet miliona za 2019. za uređenje javnih provršina", rekao je Nemanja Nešić iz Užica.
"Svaka vlast uzima, odnosno dobija legitimitet od građana i na osnovu toga bila bi potreba da sa tim građanima rešavaju problemi gde bi i oni učestovovali da bi se odredili prioriteti kroz dijalog, međutim, tog dijaloga nema dovoljno", smatra Marinko Đorđević iz Vlasotinca.
Nema, kažu i stručnjaci. Kako da potroše novac koji dobijaju od građana, pita ih manje od 20 opština.
"Mislim da se zakon nedovoljno primenjuje sigurno. S druge strane, predsednici opština misle da oni dovoljno dobro znaju šta građani hoće. Taj zakon možda je i sam preslab, on vam dozvoljava da okupite pet-šest ljudi i da se to računa kao javna rasprava", kaže Aleksandar Grunauer iz Švajcarskog projekta za porez na imovinu.
"Ovaj zakon i ova zakonska odredba i nije napisana da bi izazivala kazne, već da bi stvorila novu demokratsku strukturu u lokalnim zajednicama", dodaje Ivan Bošnjak iz Ministarstva za državnu uravu i lokalnu samoupravu.
U Švedskoj se poverenje između građana i uprave gradi od školskih dana, pa i decu pitaju i slušaju kada, na primer, grade školu ili park.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.