Izvor: Blic, 06.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedoci izloženi pretnjama i mitu
Svedoci izloženi pretnjama i mitu
BEOGRAD - Na suđenju za ubistvo Nenada Trninića, radnika 'Jugopetrolove' benzinske pumpe u Beogradu, dva svedoka su u Okružnom sudu rekla da među optuženima ne mogu da prepoznaju napadače, iako su u te ljude uprli prst u vreme istrage. Taj primer je još jednom dao za pravo stručnjacima koji tvrde da su izjave svedoka najnepouzdaniji od svih dokaza koji se izvode na sudu.
I ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u više navrata je napominjao da svedoci naknadno menjaju iskaze koje su dali u istrazi, zbog čega je policija bila u veoma neprijatnom položaju tokom veoma važnih sudskih procesa, a optuženi često oslobađani.
Teško je pouzdano utvrditi zašto svedoci menjaju iskaze, odnosno zašto se njihova priča na suđenju razlikuje od verzije iznete tokom istrage.
- U takvim situacijama sud mora da dođe do zaključka zašto je svedok promenio iskaz. Razloga za to ima više: zaboravnost zbog proteka vremena, strah, ili zabluda. Ipak, najčešće se to čini pod nečijim uticajem - kaže Janko Lazarević, sudija Vrhovnog suda Srbije. Bogdan Stanković, tužilac Petog opštinskog tužilaštva u Beogradu, smatra da su promene svedočenja neretko posledica ucena ili podmićivanja.
- Nažalost, teško je dokazati, ali se pretpostavlja da se iskaz na suđenju menja zato što optužena strana preti svedoku, ili se ovome za to daje novac. To se naročito primećuje u slučajevima kada se na optuženičkoj klupi nađu ljudi sa kriminalnom prošlošću - kaže Stanković.
Advokat Slobodan Batrićević, dugogodišnji sudija beogradskog Okružnog suda, kaže da se svedoci često uživljavaju u ulogu presuditelja. - U takvim situacijama svedok počinje da veruje da je on taj koji bi trebalo da odluči o nečijoj sudbini, a zaboravlja koliko je važna istina o nekom događaju - kaže Batrićević.
Davanje lažnog iskaza je krivično delo, ali u praksi gotovo da nema primera da je neko osuđen zbog toga.
- Ni zakonodavac ni organi gonjenja ne reaguju adekvatno na ovu pojavu. To je za posledicu imalo otežavanje utvrđivanja činjeničnog stanja, a odrazilo se i na kvalitet i efikasnost suđenja. Sa takvim svedocima sud teško da može da dođe do istine - ističe Batrićević.
Posebnu teškoću za sud predstavljaju postupci u kojima je izjava nepouzdanog svedoka krunski dokaz. - U takvim situacijama menjanje iskaza dovodi u sumnju verodostojnost prikupljenih činjenica. To može ponekad da ide naruku tužioca, ali neretko i da bude u korist optuženog. Naime, u ovakvim slučajevima sud se drži principa 'u sumnji blaže po učinioca' - objašnjava advokat Batrićević. M. I.
