Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve za večnost
Preduzeće "Pero Marić" otvorilo prvu robnu kuću pogrebne opreme na Balkanu
ČAČAK – Uz bogosluženje sveštenika čačanske crkve, u subotu po podne u čačanskom naselju Ljubić, svečano je otvorena robna kuća pogrebne opreme preduzeća "Pero Marić". Vlasnik kaže da je radio u pet različitih država, proputovao 26 zemalja i sve stečeno znanje i imetak uložio u, tvrdi on, prvi trgovinski centar ovakve vrste na Balkanu.
– Zašto robna kuća pogrebne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opreme? Zbog toga da bi ljudi, u svojim najtežim trenucima, mogli na jednom mestu i za najkraće vreme da nabave baš sve što je potrebno za ispraćaj pokojnika – veli Pero Marić (54).
Građevina ima 2.000 kvadrata, podignuta je u sopstvenoj režiji, uz ulog od oko 40 miliona dinara, na mestu gde je doskora bila kožara, ne baš prijatne spoljašnosti. Marić je na otvaranju saopštio da u ponudi stoje stotinu sanduka, hiljadu peškira, 500 košulja, butik crnine, 100 odela, 5.000 čaša, diskont pića, cvećara, prodavnica spomenika, obezbeđivanje trubača i sveštenika, prevoz u svim zemljama Evrope i 20 zaposlenih koji mogu da opsluže sahranu sa hiljadu posetilaca.
– Najveća porudžbina do sada bila je vredna 14.500 evra, jer se radilo o grobnici i spomeniku ukupne težine 11 tona. U novije vreme u ovom kraju, inače, na sahranama se okupi u proseku oko 200 duša, ili dvostruko manje nego prethodnih godina – objašnjava Marić.
On je do 1991. godine radio kao domar u Okružnom sudu u Čačku, i posao sa pogrebnom opremom počeo je sa šest iznajmljenih sanduka i jednim biciklom. Sada ima i pogon za izradu pogrebne opreme u obližnjem selu Vranićima. Vlasnikova deca, sin Dejan i ćerka Vesna, takođe rade u ovoj firmi.
Zanimljiva je Marićeva priča o tome kako je stekao imetak:
– Već deset godina bavim se izradom rušnica, malih komadića crne kože ili tkanine, koji se stavljaju na rever u znak žalosti. Žene u mom preduzeću počele su, u vreme kad nema posla, sa izradom 2.500 rušnica mesečno koje sam, ceneći 10 pfeniga jednu, davao u kompenzaciju za košulje, sanduke i drugu pogrebnu robu. I danas proizvodimo 15.000 rušnica mesečno, a onu prvu ću da uramim.
Šta je život? I tuga i veselje, pa je Marić za ovu priliku priredio gozbu za oko 500 gostiju. Pod šatrom u Vranićima i sa muzikom, dabome, dočekali su nedeljnu zoru.
G. Otašević
[objavljeno: 24.07.2006.]
